Eurostat: Hrvatima najviše smanjene plate, Mađari ostali "na svome"

Ti podaci Eurostata, prema tumačenjima stručnjaka, znače da suočavanje sa posledicama korona krize Hrvatskoj tek predstoji u narednih nekoliko veoma teških godina, piše portal Index.

Statistika evropske agencije pokazala je da je Hrvatska više nego dvostruko nadmašila prosek EU, u kojoj su medijane (centralne vrednosti) plate zaposlenih u ovoj godini niže za 4,8 odsto.

Subvencije prepolovile manjak

Vlade članica EU su kratkoročno pomogle isplatu plata i očuvanje radnih mesta, čime su ublažile smanjenje plata, te je time u svim zemljama EU ukupan gubitak dohotka smanjen za polovinu i prosečno iznosi svega dva odsto.

Time je u Hrvatskoj smanjen na pet odsto, u Francuskoj sa sedam na tri  a u Grčkoj sa sedam na četiri odsto. Državna pomoć je u Holandiji sasvim poništila smanjenje plata zbog pandemije, a u Danskoj, Letoniji, Češkoj i Mađarskoj je zahvaljujući tome pad svega oko jedan odsto.

Glavne razloge smanjenja dohodaka eurostatističari vide u znatnom povećanju bolovanja i plaćena odsustava sa posla, koje je donela pandemija korona virusa.

Takođe, upozoravaju da su brojne firme “stavile ključ u bravu” ili rade skraćeno, kao i da su tokom “lockdowna” mnogi prestali sa radom.

Posledica toga, ukazuje se, su i otpuštanja, kao i neprodužavanje ugovora o radu na određeno vreme, ali i skraćeno radno vreme i izostanak sezonskog zapošljavanja.  Sve u svemu, piše portal, manje odrađenih radnih sati, a time i niža primanja zaposlenih.

U analizi Eurostata ocenjuje se i da su najveće žrtve korona krize mladi i radnici s ugovorima na određeno vreme, kao i samozaposleni.

Kaže se i da je korona kriza na tržištu rada teže pogodila žene nego muškarce.

Pad plata je nejednak među državama-članicama, kao i unutar njih. Najviše su pogođeni zemlje koje imaju razvijen turizam a unutar zemalja najugroženije podgrupe su oni sa inače niskim platama. Njihov je gubitak čak tri do šest puta veći od gubitka onih s visokim platama.

Regionalno, najveći pad plata u Hrvatskoj (9-13 odsto u odnosu na 2019), pa Grčkoj (7-12) i na Kipru (5-11 11 odsto), a najmanji u Letoniji (0,5-2) i približno toliko u Mađarskoj i Švedskoj.

Pročitajte još:

Srpsko zlato se gomila u nebo, a biće ga još 

Hotelijeri predlažu: Zašto je manji PDV zapravo dobar za sve

Hrvatska svakako spada u tu kategoriju, budući da uveliko zavisi od turizma i pratećih delatnosti.

U Eurostatovoj analizi se ističe i da su pad dohodaka ublažile mere koje su države preduzimale da bi očuvale radna mesta, što je bio slučaj i u Hrvatskoj.

Ekonomisti, sagovornici portala, procenjuju da bi u Hrvatskoj pad zarada bio i veći da država nije uskočila, a znatno bi porasla i nezaposlenost.

Napominje se i da se hrvatska statistika razlikuje od podataka Eurostata i ne pokazuje isti pad zarada, a ekonomisti to tumače primenom različitih meteodologija.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi