Da li će u Srbiji radnike naručivati kao fast-fud: Rentiranje će moći i "na sat"?

Praksa rentiranja radnika u Srbiji i regionu, uzima maha i sada smo praktično na korak do toga da nas radnike naručuju kao fast-fud. Telefonski i sa „isporukom u sat vremena“. Dva mlada preduzetnika u Hrvatskoj su nedavno smislila i ostvarila veb platformu za „iznajmljivanje na sat“ a kažu da im je u planu širenje na druge države Balkana, među kojima je i Srbija. A ovde se uveliko priprema plodno tle za tako nešto.

Ideja je tako ovovremenska – na platformi se registruju poslodavci kojima je hitno potrebna pomoćna radna snaga, kao i oni radnici koji žele ili, u češćem slučaju, nemaju izbora nego da private i honorarne posliće „na sat“. Jedni kliknu "traži se", drugi "prihvatam" i tezga može da krene. Ali... 

Ovo svodi čoveka, bez obzira na njegove obrazovne i radne kvalifikacije, na robu, smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije i član državnog Socijalno-ekonomskog saveta u ime tog sindikata.

- Izuzetno jak lobi krupnog, ali sve češće i sitnog kapitala koji teže prevladava krizu, doveo nas je na ovom neuređenom tržištu u regionu to toga da je radnik postao predmet koji, kad vam zatreba, uzmete sa police na sat, dan ili nedelju dana. Zamislite društvo u vreme kada takav radnik bude došao u godine za penziju, ili čak deceniju ili dve pre toga pre toga kada ga niko ne bude želeo "na sat ili dan" - napominje za 24sedam Vuković.

Veoma teško posledice po društvo

Iako ovaj način biznis razmišljanja na prvi pogled deluje sasvim legitimno i kao dobar način da neko u vreme opšte digitalizacije i prelaska na onlajn dođe do hitno potrebnog pomoćnog radnika ili dodatnog posla, u praksi je stvar mnogo ozbiljnija i sa težim posledicama, upozoravaju stručnjaci za rad i radno pravo.

„Fleksibilni buking radnika“, kako se ovakav način rentiranja ljudi eufemistički zove, nije namenjen samo za neke „posliće“ i delatnosti gde se može očekivati da povremeno iskrsnu ovakve potrebe.

RINA

I sami učesnici u poslu, kao što su pomenuti hrvatski „biznismeni“, priznaju da je namenjen „širokoj publici“: trgovinskim lancima, logističkim firmama, ugostiteljima, hotelima, organizatorima događaja, firmama sa velikim proizvodnim pogonima, „ali i svima ostalima firmama koje žele da svoje aktivnosti organizuju na nešto ekonomičniji i efikasniji način“.

„Sezonci“ za rad preko cele godine

Ako se nekome čini da je ova „hrvatska“ varijanta o „radniku na sat“ daleko od nas, moraće dvaput da razmisli. U Srbiji je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla.

Ovaj zakon će, ako u obliku u kome su odbijene sve brojne primedbe stručne javnosti prođe Narodnu skupštinu, omogućiti upravo to – „radnika na sat“, kaže za 24sedam Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju.

- U Nacrtu imamo bar tri grupe problematičnih rešenja koja nisu u skladu sa zaštitom prava na dostojanstven rad na koju smo obavezni i prema našem Ustavu i prema uslovima iz Poglavlja 19 pregovora sa EU. Zašto se takav zakon gura jasno je: država ne može da se izbori sa radom na crno ali i prevelik je pritisak nekih poslodavaca da smanje troškove na uštrb prava radnika – objašnjava Bradaš.

Ovaj ekspert za pitanja iz radnog pravo i domena zaštite radnika kaže da poslodavac potrebe „povećanog obima posla“ može da reguliše i prema postojećem Zakonu o radu.

- I u tom problematičnom zakonu postoji institucija „privremeni i povremeni poslovi“, gde se van radnog odnosa angažuju radnici koji će „završiti posao“. A pritom imaće manju naknadu jer formalno zaradu odnosno platu nemaju već smao "naknadu", neće imati pravo na godišnji odmor, bolovanje, trudničko i porodiljsko, plaćeno odsustvo za brigu o detetu, sindikalnu i sudsku zaštitu… - nabraja Bradaš.

Drugi, još sporniji, set problema je širenje delatnosti koji mogu da koriste rentirane radnike. Ovaj proces je krenuo kao rešavanje problema sezonskih radnika i rada na crno u poljoprivredi (Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, iz 2019.), ali sada se ubrzano širi na gotovo se druge delatnosti.

Pod izgovorom da Srbija nema dovoljno (sezonske) radne snage u mnogim delatnostima, predlagač zakona je proširio obuhvat zakona sa poljoprivrede na fizičke poslove na građevini, u ugostiteljstvu, turizmu, na poslove čišćenja stambenih zgrada, pomoć u kući, čuvanje dece i starijih...

Pixabay

- Zašto, recimo, građevinarstvo? To svakako nije sezonski posao, niti nešto ge iznenada treba dodatna radna snaga. Pritom, to je sektor u kome ima najviše povreda na radu i smrtnih ishoda, gde je potreban dodatan nadzor nad bezbednošću. Ovo ne samo da ugrožava sve one koji će tako biti angažovani bez ugovora, „na reč“, bilo da je reč o našim radnicima ili strancima, već narušava i konkurenciju. Ima mnogo poslodavaca koji normalno angažuju radnike i oni će sada ili biti manje konkurentni zbog troškova, ili će i oni preći na rentiranje  – napominje Bradaš.

Duško Vuković iz SSSS ističe još baš to kao bitno pitanje - strani radnici. Svesni smo da ih je sve više po našim i gradilištima u regionu. Sada će im biti omogućeno da rade i bez prethodne vize i radne dozvole.

- Kako ćete, i ko će to uraditi, objasniti njihova prava radnicima iz Pakistana, Indije, Afrike...  Kako će proći obuku za bezbednost na gradilištu, na kom jeziku će im držati nastavu? Na to nam u javnoj raspravi nisu znali da jasno odgovore - pita se Vuković.

Poslednje ali ne i najmanje važno, je pitanje budžeta. Predlagač zakona, Ministarstvo za rad, i formalna i neformalna poslovna udruženja smatraju da će se ovako više puniti budžet jer će biti "manje rada na crno".

Ilustracija/Pixabay/joffi

Sindikati i stručnjaci radnog prava smatraju da će upravo biti obrnuto. Radnici će biti plaćeni manje, radiće na godišnje nivou kraće a neće biti ni doprinosa za socijalno i penzijsko osiguranje.
Nacrt zakona predviđa se radnik može da povremeno bude angažovan 15 dana u mesecu i 180 dana godišnje. Kada 180 dana podelimo sa 15 radnih dana dobijemo 12 meseci, što predstavlja rad "sezonca" čitave godine, ističu iz sindikata.

Ni u jednom uređenom sistemu u Evropi, ističe Sarita Bradaš, nemoguće je praviti propise koji narušavaju korpus prava radnika, da ne govorio o njihovoj bezbednosti. U EU postoje direktiva za sezonski rad ali ona se tiče pravih „sezonaca“, stranaca koji dolazeda rade recimo leti u turizmu. Sve ostalo podrazumeva visoku zaštitu radnika i tako će morati da bude i kod nas, kada uđemo u EU.

- A tada će neka nemačka firma koja radi ovde morati da i srpske, bosanske ili neke druge radnike angažuje po propisima kao kod kuće, da pregovora s njima o kolektivnom ugovoru, i plati ih po pristojnom tarifnom sistemu - zaključuje Duško Vuković.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi