Šta čeka srpsku ekonomiju do 2023. godine: Najveće pretnje pandemija, "zatvaranje", ali i inflacija

Nakon rasta srpske privrede od šest odsto u ovoj godini, Svetska banka prognozira rast od 4,5 odsto sledeće, i od četiri odsto BDP-a u 2023. godini. Javni dug je dostigao maksimum od 56,3 odsto BDP-a ove godine jer će, prema projekciji Svetske banke, 2022. pasti na 55,4 odsto, a u 2023. na 52,6 odsto.

Zanimljivo je i da će se stopa siromaštva u Srbiji (kao procenat stanovništva) smanjiti u narednom periodu, i to sa 17,1 odsto u ovoj godini na 15,4 odsto naredne godine. Što se tiče direktnih stranih investicija, one će se, prema prognozi Svetske banke, držati na gotovo istom nivou - 6,1 odsto sledeće godine (isto kao i ove) i šest odsto na kraju 2023. godine. Ipak, ni tada neće dostići nivo od pre krize kada su iznosile 7,8 odsto (2019. godine).

Rast BDP-a po stanovniku

I neto priliv doznaka biće manji, pa tako Svetska banka prognozira da će one sledeće godine iznositi 4,8 odsto, a 2023. godine 4,7 odsto, dok su u 2018. dostigle 6,1 odsto BDP-a, a 2019. 5,6 odsto.

Bruto domaći proizvod po stanovniku bi, prema projekciji Svetske banke, trebalo da raste, i da se sa sadašnjih 20.545 dolara poveća na 22.044 dolara u 2022. godini, a da do 2023. dostigne 23.534 dolara.

Iako se ove projekcije iz najnovijeg ekonomskog izveštaja Svetske banke uglavnom poklapaju sa projekcijama domaćih analitičara, ali i državne statistike, ekonomisti naglašavaju da je u ovim uslovima jako teško prognozirati. Prema rečima profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojka Arsića, situacija sa kovidom i pandemijom je još neizvesna, a to pojačavaju i problemi sa energentima.

24sedam/Goran Sivački

- Našu prognozu od 6,5 odsto rasta za ovu godinu, koju smo dali pre mesec dana, sada bismo mogli i da smanjimo na oko šest ili malo iznad šest odsto, i to zbog porasta cene energenata. Takođe, neizvesnost oko pandemije i zaoštravanje mera zbog rasta inflacije usporavaju privredni oporavak. Nije se očekivalo da će inflacija tako brzo i toliko da skoči – kaže za 24sedam Arsić.

Sve prognoze su besmislene zbog korone

I ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je bilo kakva projekcija za naredni period nezahvalna, i zbog pandemije, ali i ranijih pogrešnih prognoza Svetske banke.

- Rast od šest odsto BDP-a za ovu godinu možemo očekivati, to će biti. Ali sve ostalo je neizvesno. Savetovao sam i Fiskalnom savetu Srbije da se okane projekcija dok traje pandemija korona virusa. Toliko je neizvesno koliko će da traje da su sve prognoze besmislene – naglašava Madžar.

Profimedia

On dodaje da se, inače, veliki deo izveštaja Svetske banke poklapa sa analizom naših zvaničnika o daljem kretanju srpske privrede.

- Naši su možda malo optimističniji. U svakom slučaju, za sada su se potezi vlasti u delu oko subvencija, kredita i podrške privredi pokazali kao dobri, i pomogli su opstanak naših preduzeća. I naša država je u krizi postupala slično kao i druge, i tu nema prigovora. S druge strane, pomoć koja je izdvojena za građane nije dobro osmišljena. Trebalo je da bude selektivna, odnosno usmerena na siromašnije, a ne na sve građane – kaže za 24sedam Madžar.

Rizici u kretanju izvoza i investicija

Prema navodima Svetske banke, u narednom periodu, kreatori politike u Srbiji bi trebalo da se usredsrede ne samo na ubrzavanje rasta putem daljih strukturnih reformi, već i na njegovo "ozelenjavanje“.

- Ekonomija Srbije neće moći da u potpunosti iskoristi svoj potencijal za rast ako se ne budu uklonila strukturna "uska grla“ vezana za upravljanje, tržište rada, infrastrukturu i poreski sistem. "Zeleni rast“ mogao bi da bude podržan između ostalog i podsticanjem rasta efikasnosti u korišćenju sirovina i energije, proširenjem obima zelenih industrija i tehnologija, stavljanjem naglaska na energetski efikasnije industrije koje proizvode manje zagađenja i proaktivnim unapređenjem otpornosti na rizike od klimatskih promena i elementarnih nepogoda – ističe se u izveštaju Svetske banke.

Profimedia

Takođe, oni navode i glavne opasnosti koje se mahom odnose na razvoj događaja izvan zemlje, a to je neizvestan oporavak evropske i globalne privrede jer će oni uticati na kretanja izvoza i stranih direktnih investicija.

- Oba ova činioca su od presudnog značaja za rast srpske ekonomije. Ako se nastave, uticaj tih kretanja mogli bi dodatno pojačati trenutne smetnje u globalnim lancima snabdevanja. Međutim, postoje i unutrašnji rizici koji bi mogli da se odraze na osnovni scenario. Na ekonomiju bi mogao da utiče i novi talas pandemije kovida 19, mada se ne planiraju nove restriktivne mere. Na javne finansije mogle bi da utiču potencijalne obaveze, i to naročito one vezane za pogoršanje performansi javnih preduzeća – naglašava se u izveštaju.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi