OTKRIVAMO Ko stoji iza "Rio Tinta": Kako zapravo "posluje" rudarski gigant?

Britansko-australijski rudarski gigant "Rio Tinto“, u svom, slobodno možemo reći, više od veka dugom pohodu na nalazišta ruda svuda u svetu, obrušio se i na našu zemlju. I to nije tajna, jer se još od 2001. godine "vrzmaju“ u dolini reke Jadar, podno Cera, gde su 2004. otkrili velike količine litijuma.

Dozvolu za istraživanje tada su dobili, ali nakon otkrića rude čekaju na dozvole za otvaranje rudnika i eksploatisanje litijuma. Iako još nisu urađene ni ekološke studije ni studije izvodljivosti, "Rio Tinto“ uveliko prazni sela po plodnoj dolini Jadra, u šta se nedavno uverila i ekipa portala 24sedam.

Buru u javnosti zbog otvaranja rudnika i veliko protivljenje građana tome, sasvim opravdano izazvala je i neslavna istorija "poslovanja“ ove multinacionalne kompanije, čije su vlasništvo i poreklo veoma zamršeni, pa čak na neki način i obavijeni velom tajne. Vlasnici "Rio Tinta" "raštrkani" su na čak četiri kontinenta...

Ovaj rudarski gigant zabeležio je 2020. godine 44,6 milijardi dolara konsolidovanog prihoda od prodaje, što je, inače, samo za oko devet i po milijardi manje od ukupne vrednosti srpske ekonomije te godine.

Rotšildi dali novac...

Ono što je zvanično poznato jeste da je "Rio Tinto grupa" anglo-australijska multinacionalna kompanija koja ima sedište i u Londonu i u Melburnu, a zapošljava ukupno 45.000 ljudi. "Rio Tinto" je osnovan 1873. godine, kada je multinacionalni konzorcijum investitora kupio rudnički kompleks na Rio Tintu, u mestu Huelva u Španiji.

Manje je poznato da su ključni "ulagači“ u španski rudnik bili i Rotšildi. Naime, Nejtan Mejer Rotšild je najpre razvio veliki tekstilni biznis u Mančesteru, a zatim je u Londonu otvorio banku "NM Rothschild&Sons“. Tokom 19. veka, "NM Rotšild“ imao je potpunu dominaciju pomažući Velikoj Britaniji da ostvari većinski udeo u Sueckom kanalu, kao i u osnivanju britanske južnoafričke kompanije "Sesil Rouds“ i u otkupljivanju velikih delova budućih giganata, kao što su rudarska kompanija "Rio Tinto“ i rudnik dijamanata "De Birs“. Da li su i danas akcionari u "Rio Tintu", i u kojoj meri, nije poznato.

Najveći posedi u Australiji i Kanadi

Kompanija je od tada samo rasla, i to preko udruživanja i kupovine manjih kompanija, da bi se ubrzo svrstala među svetske lidere u proizvodnji velike palete proizvoda, od aluminijuma, gvozdene rude, bakra, uranijuma do dijamanata i litijuma. Ova multinacionalna kompanija danas je druga po veličini korporacija za metale i rudarstvo na svetu. Zanimljivo je da ovaj koncern ima tzv. dvojnu kotaciju kojom se trguje i na Londonskoj i na Australijskoj berzi, a pored toga i na trećoj – Njujorškoj berzi, zahvaljujući američkim depozitarnim akcijama britanske podružnice. Takav način poslovanja, kažu stručnjaci, pogoduje "Rio Tintu", jer uspeva da izbegne "negativne poreske posledice“ i "regulatorna opterećenja“.

Od marta 2009. "Rio Tinto" je četvrta najveća rudarska kompanija na berzi u svetu, sa tržišnom kapitalizacijom od 134 milijarde dolara. Svi akcionari kompanije geografski su različito raspoređeni, pa je tako 42 odsto akcionara u Velikoj Britaniji, 18 odsto u Severnoj Americi, 16 odsto u Australiji, 14 odsto u Aziji i 10 odsto u Evropi.

Inače, upravljačka ovlašćenja kompanije "Rio Tinto" su konsolidovana u jednoj grupi višeg menadžmenta koju predvode Odbor direktora i Izvršni komitet. Upravni odbor ima i izvršne i neizvršne članove, dok se Izvršni komitet sastoji od šefova glavnih operativnih grupa.
 
"Rio Tinto" kontroliše bruto imovinu od 81 milijardu dolara širom sveta, sa glavnom koncentracijom u Australiji (35 odsto), Kanadi (34 odsto), Evropi (13 odsto) i Sjedinjenim Državama (11 odsto), kao i manjim posedima u Južnoj Americi (tri odsto), Africi (tri odsto) i u Indoneziji (jedan odsto).

Ostavljaju pustoš svuda gde se pojave...

Da građani Srbije nisu bez razloga uznemireni dolaskom ove kompanije i "planovima“ koje ima kod nas, dokazuje reputacija "Rio Tinta", koji je širom sveta optuživan za uništavanje životne sredine. Zbog jednog od poslednjih skandala "Rio Tinta", kada su minirane stare aboridžinske pećine u Australiji, pljuštale su i ostavke u samom vrhu kompanije.

Naime, predsednik Odbora direktora Sajmon Tompson saopštio je početkom marta ove godine da više neće biti na toj funkciji zbog incidenta koji se dogodio prošlog maja u kanjonu Jukan.
Rudarska kompaniju saopštila je da je Tompsonova smena odgovor na želje akcionara "Rio Tinta", koji su zahtevali da kompanija preuzme konkretniju odgovornost za ovaj incident. "Rio Tinto" je da saopštio da Tompson neće tražiti reizbor naredne godine, nakon što su tokom eksploatacije oštećene aboridžinske pećine stare oko 46.000 godina.

Profimedia

Sam Tompson je rekao da je odgovoran za propuste koji su doveli do ovog tragičnog događaja. On je u Odboru direktora "Rio Tinta" od 2014. godine, a na mestu predsednika od 2018.

"Rio Tinto" je u kanjonu Jukan izvodio radove na proširenju svog rudnika gvožđa tokom kojih su u eksploziji oštećena drevna svetlilšta lokalnog stanovništva. Srušena pećina se smatrala jedinim kopnenim nalazištem u Australiji koje pokazuje neprekidnu ljudsku delatnost kroz poslednje ledeno doba.

Profimedia

Tompson je, inače, četvrti funkcioner "Rio Tinta" koji je tu kompaniju napustio zbog ovog incidenta. Pre njega, Žan Sebastijan Žak smenjen je s mesta izvršnog direktora, zajedno sa još dvojicim rukovodilaca.

Skloni prevarama

Pored toga, nedavno je i Pravni centar za ljudska prava sa sedištem u Melburnu u svom izveštaju za 2020. naveo da je "Rio Tinto" kriv za višestruka kršenja ljudskih prava u Papui Novoj Gvineji, gde je upravljao rudnikom" Panguna" na ostrvu Bugenvil. U izveštaju se navodi da je rudnik zagadio vodu i polja i iza sebe ostavio uništenu rečnu dolinu. "Rio Tinto" je svoje akcije u rudniku prodao 2016. godine, a ove godine je obećao da će finansirati nezavisnu procenu trenutne štete po životnu sredinu i uticaj na ljudska prava bivšeg rudnika bakra i zlata.

Takođe prošle godine, britanski "Fajnenšl tajms" pisao je o tome da je "Rio Tinto" pregovarao s britanskom Kancelarijom za sprečavanje prevara o mogućem dogovoru kako bi se izbeglo krivično gonjenje zbog navodnog podmićivanja 2011. godine u kupovini udela u rudniku metalne rude "Simandou" u Republici Gvineji. 

Profimedia

Norveški državni stabilizacijski fond je 2008. godine prodao svoj celokupni udeo u "Rio Tintu" od 850 miliona dolara, navodeći da je kompanija odgovorna za ekološku štetu u Indoneziji. Vlada se žalila da je rudnik "Grasberg", koji je 40 procenata u  vlasništvu "Rio Tintoa", ispustio "vrlo velike količine” rudarskog otpada direktno u prirodni rečni tok.

Korupcija i mito

Tu su i mnogobrojne afere zbogo korupcije i primanja mita zaposlenih u "Rio Tintu". Tako su bivši direktor kancelarije "Rio Tinta" u Šangaju i trojica kineskih radnika 2010. osuđeni za uzimanje više od 14 miliona dolara mita od kineskih čeličana tokom napetih pregovora o kopanju železne rude 2009. godine. Kompanija je otpustila svu četvoricu, ističući njihovo sramno ponašanje, međutim, dokumenti koji su procurili, kao deo globalnog novinarskog istraživanja "Pandorini papiri“, pokazuju da je "Rio Tinto" nastavio da posluje sa istim tim direktorom osuđenim za mito preko njegovih ofšor kompanija, godinama nakon izbijanja skandala.

Profimedia

Takođe, u 2013. godini mongolski stočari su tvrdili da je proširenje rudnika bakra i zlata "Rio Tinta" u pustinji Gobi vredno pet milijardi dolara ugrozilo jedinstvenu životnu sredinu njihovog područja i snabdevanje svežom vodom.

Američke vlasti 2017. godine optužile su "Rio Tinto" za prevaru u poslu sa ugljem u Mozambiku, kada je kompanija, navodno, prikrila pravu vrednost posla.

Profimedia

Ove godine, aktivisti za ljudska prava i zaštitu životne sredine optužili su kompaniju da zagađuje izvore vode i oko njenog rudnika na Madagaskaru. "Rio Tinto" je priznao zagađenje, ali je negirao da je ono povezano sa njima, najavivši sopstvenu istragu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi