Na današnji dan usvojena je Niška deklaracija! Srpske elite su kao ratni cilj obelodanile ideju o ujedinjenju svih Jugoslovena!
U danima kada je pisana Niška deklaracija, Srbija je bila na rubu propasti
Na današnji dan 1914. godine Skupština Srbije, na svom zasedanju u Nišu, zvanično je predložila ujedinjenje jJužnih Slovena.
Niška deklaracija je istorijski akt koji je Kraljevina Srbija donela u prvoj godini Velikog rata. Napisana u formi Vladine izjave, i prihvaćena od strane Narodne skupštine, ona je u sebi pored ratnih ciljeva sadržala i ideju o ujedinjenju svih Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu nakon Prvog svetskog rata.
Srbija je ovom izjavom istakla da joj ratni cilj nije srpski — ujedinjenje svih Srba, već jugoslovenski — ujedinjenje Južnih Slovena (Srba, Hrvata i Slovenaca) u jednu novu, veliku državu, koja bi nastala na ruševinama Austrougarske. Iznošenjem jugoslovenskog ratnog cilja, u društveno-političkom smislu, Srbija je istovremeno saveznicima ponudila stvaranje velike države na Balkanu koja bi mogla da bude jedan od stubova stabilnosti u posleratnoj Evropi.
U danima kada je pisana Niška deklaracija, Srbija je bila na rubu propasti. Kolubarska bitka se još vodila, vojska je imala mnogo poginulih, a u Beogradu se već vijorila austrijska zastava. Pored toga, Srbija je bila pod pritiskom zapadnih država koje su htele da pridobiju Bugarsku i Rumuniju za svoje saveznike, a nauštrb srpske teritorije.
Pročitajte još:
Stav o bratstvu u teškim ratnim vremenima sve više je nadjačavala u tom istorijskom trenutku tada jasne kulturne, nacionalne, političke i verske razlike i premošćavala dugovekovnu razdvojenost i tadašnju duboku istorijsku rascepljenost linijama rovova Velikog rata, kada su se Hrvati na početku rata pokazali najvećim delom ogorčeni neprijatelji Srbije, čak i od samih Austrijanaca; pa su i u Srbiji činili zverstva isto kao i Mađari. U Srbiji se u tom periodu veoma malo poznavao mentalitet Hrvata, njihova kultura i državna ideja, a položaj Hrvata u Austrougarskoj upoređivao se sa turskim ropstvom. Zbog toga je u Srbiji preovladavalo pogrešno uverenje da će se posle ujedinjenja i dobijanja slobode nesporazumi sa Hrvatima lako rešiti.
Tako je u okolnostima rata i odbrambenih interesa i ciljeva Srbije nastala Niška deklaracija koja je označila prekretnicu u srpsko-jugoslovenskoj politici. Ona je bila prelomni događaj u pogledima građanskih stranaka u Srbiji, koje su u svojoj ranijoj jugoslovenskoj orijentaciji prevashodno bile okrenute rešavanju srpskog nacionalnog pitanja, tzv. malom rešenju, sa osnovnim ciljem da se oslobode i ujedine delovi susednih zemalja u kojima žive Srbi, pri čemu se ujedinjenje sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom smatralo kao neminovno i prirodno, a Makedonci još nisu prihvatani kao poseban nacionalni subjekt.
Na predlog Vlade kojoj je predsedavao Nikola Pašić, Skupština Srbije usvojila je sledeći tekst deklaracije:
".. Uverena u rešenost celog srpskog naroda da istraje u svetoj borbi za odbranu svoga ognjišta i svoje slobode, vlada Kraljevine smatra kao svoj najglavniji i u ovim sudbonosnim trenucima jedini zadatak, da obezbedi uspešan svršetak ovog velikog vojevanja koje je, u trenutku kad je započeto, postalo ujedno borbom za oslobođenje i ujedinjenje sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca. Sjajni uspeh koji ima da kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi. U toj borbi srpski narod nema izbora, jer se između života i smrti ne bira. On je na nju prinuđen i vodiće je sa onakvom istom nesalomljivom energijom i s kakvom se pre sto godina borio za svoj vaskrs iz Kosovske grobnice."
Wikipedia
Da bi se pomoglo ispunjenju ciljeva navedenih u Niškoj deklaraciji, u Parizu je 1915. formiran Jugoslovenski odbor, što je označilo nastavak istorijskog procesa započetog u Nišu, stvaranjem jugoslovenske države, koji će se završiti 1. decembra 1918. formiranjem Kraljevine SHS.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari