Najtužnija evropska kraljica ostala verna Srbiji: Natalija Obrenović našu zemlju zauvek čuvala u srcu (FOTO)
Iako je život nije štedeo, Natalija je tokom vladavine pokazala izuzetnu plemenitost i postala je jedna od omiljenih srpskih kraljica, ostavljajući trajni trag u istoriji
Nakon stupanja na presto Srbije, Natalija Obrenović suočila se s nizom tragedija i brakom punim problema s kraljem Milanom. Zbog takve tužne sudbine i niz nevolja, često su je nazivali najtužnijom evropskom kraljicom.
Iako je život nije štedeo, tokom vladavine je pokazala izuzetnu plemenitost i postala je jedna od omiljenih srpskih kraljica, ostavljajući trajni trag u istoriji.
Wikipedia
Rođena je 1859. u Firenci, glavnom gradu Toskane, kao Natalija Keško. Njen otac je bio ruski pukovnik Petar Keško, čiji je život uticao na njena politička uverenja. Majka joj je bila princeza Pulherija Sturdza iz Moldavije. Izgubila je oca već sa šest godina, a majku s petnaest. Odrasla je i obrazovala se u Moldaviji, Rumuniji i Rusiji.
Najtužnija evropska kraljica
Godine 1875. udala se za kralja Milana i s njim dobila sinove Aleksandra i Sergeja, koji je, nažalost, preminuo pet dana po rođenju. U to vreme Rusija je snažno podržavala Bugarsku, često na štetu Srbije, zbog čega se Milan okrenuo Austro-Ugarskoj. Natalija je bila zagriženi rusofil, ali to nije bila jedina pukotina koja je narušavala njihov brak.
Pročitajte još:
Nakon dobijanja međunarodnog priznanja na Berlinskom kongresu 1882. godine, Srbija je postala kraljevina prvi put nakon Kosovske bitke. Međutim, nova kraljevska porodica nije bila srećna. Milanove preljube i brojne avanture duboko su narušile njihovu vezu.
Wikipedia
Razočarana, Natalija je više puta napuštala Beograd i Srbiju, često vodeći sa sobom mladog prestolonaslednika. Godine 1887. otputovala je na Krim, gde je dobila veliku podršku ruske javnosti, ali se kasnije vratila u Beograd nakon pregovora s Milanom. Iako su odnosi između kraljevskog bračnog para bili napeti, Natalija je ostala u Srbiji. Nekoliko meseci kasnije, ona i prestolonaslednik ponovo su napustili zemlju i otišli u Vizbaden.
Ovaj događaj gotovo je prerastao u međunarodni skandal jer je Milan na sve načine pokušavao da vrati sina, što mu je i uspelo, a Natalija je dobila pravo da leta provodi u Srbiji. Zvanično su se razveli 1888. godine, međutim, razvod je bio neregularan i kasnije je poništen, a Natalija ga nikada nije priznala.
Wikipedia
Iako je živela u turbulentnom braku, Natalija je ostvarila izuzetan uticaj tokom svog boravka na srpskom prestolu. Osnovala je Žensko udruženje za nacionalnu domaću radinost i aktivno se zalagala za emancipaciju srpskih žena. Bila je mecena mnogih pisaca, slikara i umetnika, te je pružala podršku srpskim ranjenicima tokom trideset godina srpske državnosti, zbog čega je stekla veliko poštovanje naroda i postala omiljena kraljica među građanima.
Nakon što je Milan Obrenović napustio presto 1889. godine u korist maloletnog sina Aleksandra, Natalija je bila prisiljena da napusti Srbiju još jednom, 1891. godine. Međutim, 1894. godine, po stupanju njenog sina Aleksandra na presto, ponovo su se vratili u kraljevski dom. Natalija je usmeravala svog sina prema saradnji s Rusijom i radikalima, verujući da bez njih neće biti političke stabilnosti u Srbiji, dok je Milan savetovao Aleksandra da bude neutralan i da održava ravnotežu među velikim silama.
Zauvek verna Srbiji
Natalija je iskazala svoju odanost prema srpskom narodu tokom važnih događaja poput Aneksione krize, balkanskih ratova (1912-1913) i, posebno, Prvog svetskog rata (1914-1918). Učestvovala je u humanitarnim akcijama za pomoć srpskom narodu, posredovala u uspostavljanju diplomatskih kontakata, te se zauzimala za oslobađanje i pomilovanje Srba koji su bili uhapšeni tokom Banjalučkog veleizdajničkog procesa. Pomagala je srpskim đacima i studentima koji su se našli u Francuskoj nakon sloma Srbije.
Natalija je prešla u katoličku veru 1902. godine i zamonašila se nakon što se razočarala u svog sina Aleksandra zbog njegovog braka s Dragom Mašin, dvorkinjom iz njenog okruženja. Ostala je verna svojoj zemlji i narodu sve do smrti.
Wikipedia
Nakon gubitka sina i Majskog prevrata 1903. godine, Natalija Obrenović se povukla iz javnosti i nosila crninu do kraja života. Tokom tog perioda, postala je vlasnica celokupne imovine Obrenovića i posvetila se humanitarnom radu kao velika dobrotvorka.
Donatorka Beogradskog univerziteta
Natalija je postala jedan od najznačajnijih donatora Beogradskog univerziteta. Taj gest je bio znak zahvalnosti prema beogradskim studentima i profesorima koji su jednom prilikom sprečili kralja da je protera iz zemlje. Naime, kada je krenula putem zemunskog pristaništa, studenti su se suprotstavili i sprečili kraljicu da napusti Beograd. U znak zahvalnosti, Natalija je poklonila Univerzitetu celokupno nasleđe Obrenovića, uključujući više od 9.000 hektara šume u Majdanpeku i Kučevu, kao i dva rudnika zlata. Deo ove imovine danas koristi Šumarski fakultet, dok je ostatak pod upravom "Srbijašuma".
Natalija je takođe darovala manastire i crkve koje su bile zadužbine Obrenovića. Iako se povukla iz javnosti, nastavila je sa svojim humanitarnim radom, pomažući pojedincima i ustanovama.
Kraljica Natalija Obrenović preminula je 8. maja 1941. godine u manastiru Sen Deni kod Pariza. Sahranjena je na groblju Lardi nedaleko od Pariza, a njeno nasleđe kao velike dobrotvorke i posvećene kraljice ostaje trajno vezano za Srbiju.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari