Sledi nam toplotni talas: Pratite ove savete da ne biste ugrozili svoje zdravlje

Republički hidrometeorološki zavod upozorio je na veoma toplo vreme sa temperaturama do 37 stepeni sve do utorka 29. avgusta.

Bili mladi ili stari, bolesni ili zdravi, ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje. Posebno osetljivi na predstojeći toplotni talas mogu da budu mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa i sl ). Ugroženi su i posebno oni koji rade na otvorenom, ali podjednako loše na organizam može da utiče i neadekvatno provetren i nedovoljno rashlađen prostor u kojem boravimo.

Kako vrućine utiču na organizam?

Visoke temperature mogu da pogoršaju respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali i kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja, navodi u svojim preporukama Gradski zavod za javno zdravlje.

Na vrućini dolazi do širenja krvnih sudova, što snižava krvni pritisak. Noge često otiču usled slabije cirkulacije i posledičnog zaostajanja tečnosti u donjim delovima tela. Usled gubitka tečnosti menja se i gustina krvi, što može dovesti i do lokalne tromboze, srčanog ili moždanog udara. Do ovih posledica može da dovede i nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu.

TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

 

Neke od posledica izlaganja visokim temperaturama su:

-Dehidracija čiji su simptomi: žeđ, suva usta, slabost, umor, vrtoglavica i poteškoće u koncentraciji. Teška dehidracija zahteva medicinsku pomoć.

-Hipertermija je kada telesna temperatura raste iznad normalnih vrednosti.

-Toplotni udar je stanje kada telo ne može efikasno da se ohladi. Simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilno znojenje, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzan puls. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć

Kako da se ponašamo tokom velikih vrućina

-Izbegavajte izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova

-Ako ste napolju, potrudite se da budete u hladu

-Nosite laganu, široku odeću, svetlih boja, od prirodnih materijala

-Napolju nosite šešir sa širokim obodom ili kapu, i naočare za sunce sa UV zaštitom

-Izbegavajte sportske aktivnosti na otvorenom u toku najtoplijeg dela dana

-Fizičke poslove obavljajte rano izjutra ili kasno uveče

-Građevinski radnici treba češće da prave pauze za odmor

Kako da se rashladimo?

-Unosite dovoljno tečnosti, redovno pijte negaziranu vodu i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera. Nemojte čekati da osetite žeđ da biste uneli tečnost i uvek nosite flašicu vode sa sobom na otvorenom!

AP Photo/Luca Bruno

 

-Tuširajte se povremeno mlakom vodom. Možete i da hladnim oblogama rashladite telo, pre svega udove

-Jedite češće i manje lagane obroke. Izbegavajte prženu, zasoljenu, masnu hranu i hranu bogatu proteinima. Uzimajte više sezonskog voća i povrća.

-Rashladite prostorije u kojima boravite. Temperatura ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni u toku dana, odnosno 24 u toku noći. Podesite temperaturu na klima uređaju tako da ne bude niža od 7 stepeni u odnosu na spoljnu

-Rano izjutra, uveče i tokom noći provetravajte dom

-Isključite sve aparate koji dodatno zagrevaju prostoriju

-Izbegavajte putovanja u najtoplijem delu dana i budite oprezni kada ulazite u vozilo koje je stajalo na suncu! Pre ulaska obavezno otvorite sva vrata i gepek i sačekajte nekoliko minuta da se vozilo i površine koje dodirujete (volan i sva sedišta) ohlade. Decu i kućne ljubimce NE OSTAVLJAJTE same u kolima čak ni u hladu!

-Pomozite drugima

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi