Talože se u organizmu, izazivaju alergije, a deca ih unose rukama u usta: Koliko su hemikalije u igračkama opasne i koje je zlatno pravilo

Kompanija Pepco povukla je igračku Moya Mia Ultra Glow, lutku sa aksesoarima, zbog prekoračene granične vrednosti migracije aluminijuma detektovanog u roze kredi za kosu, koja je deo seta. Povećana vrednost predstavlja potencijalnu opasnost od štetnih efekata po zdravlje korisnika zbog izlaganja supstancama ili smesama sadržanim u igrački.

Ovo, nažalost, nije usamljen primer da se u predmetima, posebno onima namenjenim deci, mogu naći metali koji dužim izlaganjem mogu uticati negativno na zdravlje. 

Kao što smo već pisali, toksične materije pronađene su u 400 od 2.400 proizvoda koji su kontrolisani u 26 zemalja članica EU prošle godine, saopštila je Evropska agencija za hemikalije (ECHA). Opasne materije nađene su u jednoj od četiri igračke, kao što su lutke, kostimi, prostirke za igru i plastične figure, čime se krše zakoni EU o opasnim hemikalijama. Prekomerne koncentracije opasnih hemikalija, kao što su olovo i plastifikatori, ima u 18 odsto ispitanih potrošačkih proizvoda.

Kako za 24sedam objašnjava prof. dr sc. Zorica Bulat, redovni profesor na katedri za toksikologiju „Akademik Danilo Soldatović“ Farmaeutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Evropska agencija ispituje predmete opšte upotrebe radi analize na toksične supstance čija je upotreba zabranjena ili ograničena.

Profimedia

 

- Najveći problem tu predstavljaju predmeti sa kojima smo u dužem direktnom kontaktu, jer onda je veća i izloženost toksinima. Ono što može posebno da zabrinjava jesu proizvodi za decu, jer su ona i najosetljivija. Kada su igračke u pitanju i predmeti s kojima deca dolaze u dodir, tu je najveći rizik od ftalata, a oni se nalaze u plastici. Zato treba skrenuti pažnju stanovništvu, roditeljima pre svega, da kada kupuju bilo koji proizvod namenjen deci treba da provere da li ima deklaraciju, da im bude poznato poreklo proizvoda, da je izvršena kontrola. To je važno zato što manja deca ručice stavljaju u usta, i ukoliko neke materije pokupe rukama, uneće ih u organizam. Zato, ako na nekoj igrački piše da nije za mlađe od tri godine, to nije samo zato što ima sitne delove, pa da ih dete ne proguta, već mala deca jednostavno sve stavljaju u usta i tako direktno unose u organizam i štetne materije, ukoliko ih ima - napominje prof. Zorica Bulat, član Udruženja toksikologa Srbije i Europen registered toxicologist. 

privatna arhiva

 

Napominje da su ftalati koji se nalaze u plastičnim masama tzv. endokrini ometači i oni svoje dejstvo u organizmu i ostvare putem endokrinog sistema. 

Takođe, kada je reč o štetnim materijama koje se mogu naći u odeći, izloženost se može umanjiti pre svega pranjem garderobe pre prve upotrebe, bar onih stvari koje su u direktnom kontaktu sa telom.

Profimedia

 

- Kod toksičnih materija ispitivanih u ovoj studiji, a nađenih u predmetima, opasnost leži i u činjenici da će najveći deo njih završiti kao otpad u životnoj sredini, koja se na taj način zagađuje, čime zagađujemo i vazduh i vodu, što opet unosimo u naš organizam. Tu pre svega mislim na metale, koji su takođe nađeni u nekim predmetima opšte upotrebe, ali njihova apsorpcija putem kože je minimalna. Dakle, manju štetu nam pravi to što smo došli u kontakt sa nekim od tih predmeta nego što će svi ti predmeti završiti na otpadu i zagaditi nam životnu sredinu, te smo svi u podjednakom riziku - naglašava prof. Zorica Bulat.

Kada je reč o metalima koji se mogu naći na primer u nakitu ili šnalama na kaiševima kao što je nikl, oni mogu izazvati na koži alergijsku reakciju.

Profimedia/Pixabay

 

- Mora se, ipak, napomenuti da sve ove vrednosti koje su nađene u pojedinim proizvodima neće izazvati akutno trovanje. Međutim, ako smo im izloženi duži vremenski period te hemikalije se akumuliraju u organizmu i finalno ti efekti mogu biti izraženi. Posebno metali koji se akumuliraju i dugo zadržavaju u organizmu, po nekoliko desetina godina. Ali moramo da znamo da su deca osetljivija, pogotovo zbog nerazvijenog nervnog sistema, i na njih npr. olovo može imati jače dejstvo - napominje toksikolog prof. Zorica Bulat. 

Ona ističe da je u EU regulativa takva da se proizvođač smatra odgovornim, ali na njeno tržište dolazi i roba iz drugih krajeva, i upravo to i pokazuje koliko je kontrola važna.

- Zbog svega navedenog i rizika koji nosi izloženost ovim toksičnim supstancama, ključna je kontrola proizvoda, kako se ne bi dogodilo da se pređe granica dozvoljenog, te da dođe do ugrožavanja zdravlja stanovništva - zaključuje prof. Zorica. Bulat.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi