Rado ide Srbin u vojnike, borba njemu zabava je draga: Uz ovu pesmu se ratovalo, tugovalo i slavilo a malo ljudi zna ko je njen autor (FOTO)

Pesma "Rado ide Srbin u vojnike" napisana je početkom četrdesetih godina 19. veka a njen autor je pančevački sveštenik i prota Vasa Živković.

Zapravo, prota je napisao "Graničarsku pesmu", ali je ona u narodu postala poznata kao "Rado ide Srbin u vojnike" zbog stiha kojim počinje.

Kasnije je za ovu pesmu muziku komponovao Antonije Jahimek a prvi put je javno izvedena 1. februara 1844. godine na pozorišnoj predstavi u Pančevu.

Ova pesma se naziva još i najpoznatijom pesmom vojvođanskih Srba u 19. veku a često je pevana upravo od strane vojnika koji su se bodrili njom.

Prota Vasa Živković rođen je 1819. godine a preminuo je upravo na današnji dan 1891. godine

Prota se rodio u tada graničarskoj varoši Pančevu gde je završio deo školovanja, da bi pravni fakultet završio u Pešti i Požunu.

Wikipedia

I njegov otac Teodor je bio pančevački sveštenik, pa je od njega nasledio zanimanje i parohiju.

Prota Vasa je voleo da čita a bio je poznat po tome što je dosta kupovao knjige, ali i pomagao književnost. 

Živković je bio na filozofiji u Segedinu, gde je u devetnaestoj godini napisao prvu pesmu i poslao da se štampa, da bi sledećih godina u Pešti, Požunu, Vršcu i konačno Pančevu nastavio sa svojom mladalačkom lirikom.

Živković je u početku pisao na moderan način sa teškim epigramima i odama sa preuveličanim značajem i konvencionalnom patetikom. S obzirom da je znao nemački, čitao je Getea i Šilera i shvatio šta je to prava lirika.

Probao je da modernizuje i oslobodi srpsku poeziju a napisao je nekoliko jednostavnih pesama koje su ga zato što su pisane narodnim srpskim jezikom postavile u red najznačajnijih prethodnika. 

Tanjug/Mirjana Janković

Poezija mu nije bila životni poziv, pa ju je spontano stvarao. Ostao je zapamćen više kao prethodnik Branka Radičevića i neko ko je uticao na procvat srpske lirike u periodu od 1838. do 1847. godine.

Jednom je napisao Aleksandru Sandiću da je davno izgubio pesničke ambicije.

- Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije:" Est deus in nobis agitante calescimus illo".

Prota je napisao oko 70 pesama a tek polovina je štampana. Bio je skroman pa svoje pesme nije smatrao vrednim, niti je voleo da ga ljudi vide kao pesnika.

Ipak, njegove pesme su zaživel u narodu, naročito u koračnicama i tugovankama. 

Pesme „Rado ide Srbin u vojnike“, „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“, „Raduj se mlada nevo“ činili su veliki deo  repertoara vojvođanskih Srba koji se pevao u borbama, ali i svetkovinama.

Tanjug/Mirjana Janković

Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“ koja počinje poznatim stihovima „Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja“. 

Posle smrti supruge Ane u 29. godini prestao je da piše stihove i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među poslednjim stihovima koje je napisao su: „Kad mi Lenke moje nema, nek i pesme nema više“.

U Pančevu se svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“ u organizaciji Srpske pravoslavne parohije Pančevo, u porti Uspenske crkve gde je Vasa Živković nekada bio sveštenik.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi