Jeziv trend na crnom tržištu: Kupuju opasne lekove od švercera jer ih je sramota da traže u apoteci!
Nekada su se na crnom tržištu prodavale samo određene vrste lekova, a danas se ne preza od prodaje medikamenata za najozbiljnije bolesti
Uprkos tome što u Srbiji ilegalna trgovina lekovima nije toliko prisutna kao u mnogim drugim državama, činjenica je da se ovakvi "medikamenti" pojavljuju na internetu, pijacama i oglasima.
- Prethodnih godina su se najčešće preko interneta prodavali lekovi za potenciju, za mršavljenje, za povećanje mišićne mase i poboljšanje stila života, ali danas se ne preza ni od internet prodaje lekova za najozbiljnije bolesti poput malignih bolesti ili lekova koji bi trebalo da deluju na imunski sistem. Tako da je danas širok dijapazon lekova koji se falsifikuju i koji mogu da se nađu preko interneta. Danas je internet prodaja lekova zastupljenija više nego ikada. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), svaki drugi lek koji se prodaje preko interneta je falsifikovan - kaže za 24sedam Jelena Mitrašinović, magistar farmacije specijalista kliničke farmacije iz Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
Ona dodaje da je dobra okolnost što je u Srbiji zakonom zabranjena prodaja lekova preko interneta.
- U tom smislu naša zemlja je u mnogo boljem položaju nego što su druge zemlje u Evropi ili Americi - naglašava naša sagovornica.
Lekovi koji to nisu
Kupovina lekova na crnom tržištu i preko interneta je veoma opasna, o čemu mnogi koji na ovaj način kupuju lekove toga nisu ni svesni.
Pročitajte još:
- Prva mogućnost, možda i najbezazlenija je, da će bespotrebno trošeći novac, kupiti lek koji nema nikakvu aktivnu supstancu, tj. "lek" koji je farmakološki potpuno inaktivan. Pacijent uvek od leka očekuje određeno dejstvo, odnosno pomoć u rešavanju nekog zdravstvenog stanja ili problema. Za uzvrat, dobija samo osećaj razočaranosti i prevarenosti. Druga situacija je kada se u tom leku, koji nije prošao nikakve kontrole koje su inače veoma rigorozne kada su lekovi u pitanju, nalaze neke toksične supstance ili supstance u veoma visokim dozama koje ozbiljno mogu da ugroze zdravlje, pa čak i život pacijenta - naglašava Mitrašinovićeva.
Milena Anđela Mišić-Atanacković
O lekovima koji se kupuju ilegalnim kanalima, se zapravo ne zna ništa. Da li se onda isplati igrati se na taj način sopstvenim zdravljem i životom, logično je pitanje koje nam se nameće.
- Bilo je čak i smrtnih slučajeva širom sveta zbog zloupotrebe jednog leka, koji je odobren za lečenje dijabetesa, ali se u skladu sa svetskom pomamom široko zloupotrebljava sa ciljem brze redukcije telesne težine, a bez korigovanja životnih navika po pitanju unosa hrane i fizičke aktivnosti. Umesto aktivne supstance koja postoji u originalnom leku, taj falsifikovani lek je sadržavao insulin, čijim ubrizgavanjem je kod korisnika dolazilo do hipoglikemije, kod nekih korisnika hipoglikemija je progredirala do hipoglikemijske kome, a kod nekih do smrtnog ishoda - upozorila je ona.
Lekovi za potenciju "najpopularniji"
Iako bi neko pomislio da se više falsifikuju oni lekovi koji su skuplji, Mitrašinovićeva kaže da pravila ne postoje.
- To zavisi od ideja samih falsifikatora, tj. kriminalističkih organizacija.
A što se tiče lekova koji su "veoma popularni" na crnom tržištu, naša sagovornica objašnjava da se vrlo često ilegalno prodaju lekovi za potenciju. Najčešći razlog je stid koji ljudi ne mogu da savladaju pri legalnoj kupovini u apoteci, a možda i njihova niža cena na internetu.
Profimedia
O tome mogu da svedoče i oni koji ih ne koriste, jer nije retko da oglase za njihovu prodaju viđamo čak okačene na ulici.
- To može da bude veoma opasno. Polazeći od toga da u tom "leku" nema nikakve aktivne supstance, do situacije da se aktivna supstanca nalazi u prevelikoj dozi ili se u tom "leku" nalazi neka supstanca koja se uopšte ne očekuje. U svakom slučaju, o kvalitetu tog leka, njegovoj efikasnosti i bezbednosti se ništa ne zna - rekla je naša sagovornica.
Nekada se pacijenti odlučuju da nabave ilegalnim kanalima lekove iz dalekih prekookeanskih zemalja, uzdajući se da će tako doći do leka koji može da izleči najteže bolesti, pa čak i maligne. Često za takvu kupovinu, pacijenti ili njihova porodica izdvoje veliki novac i ulože veliku nadu, ali se zapravo ne zna šta je u tim lekovima upakovano, kako su oni transportovani, pod kojim uslovima su čuvani. Takve lekove nije moguće ni na koji način proveriti, ispitati, iskontrolisati jer pripadaju ilegalnim tokovima.
Ne kupovati po pijacama
Sem lekova koji se naručuju preko interneta, postoje i oni koji se kupuju legalno u Srbiji ali ih preprodavci prodaju po pijacama ili preko oglasa jer im više nisu potrebni.
Međutim, Mitrašinovićeva naglašava da ni takve lekove nije bezbedno kupovati.
Kako prijaviti neželjene efekte leka?
Danas se obeležava Svetski dan bezbednosti pacijenata a tim povodom održana je i konferencija za štampu na kojoj su učestvovali predstavnici ALIMS-a, proizvođača lekova i udruženja pacijenata. Na konferenciji je skrenuta pažnja na to da u Srbiji godišnje bude nešto više od 1.000 prijava na neželjene reakcije nekog leka a da građani retko posežu za time. S tim u vezi naglašeno je da se svako neželjeno dejstvo leka može prijaviti Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije i to onlajn preko sajta www.alims.gov.rs. Drugi način je popunjavanjem obrasca za prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove koji se može preuzeti sa sajta agencije a onda poslati na adresu ALIMS-a Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd ili elektronskom poštom na adresu [email protected].
Takođe, neželjena reakcija se može prijaviti nosiocima dozvole za lek u Srbiji a farmaceutske kompanije imaju obavezu da to prijave Agenciji za lekove.
- Tu postoji rizik jer nikada ne znate na koji način su ti lekovi čuvani, koliki im je rok trajanja. Ako je npr. predviđeno da se određeni lek sve vreme čuva u frižideru, a on je izvesno vreme proveo na npr. sobnoj temperaturi, za takav lek veoma su upitni kvalitet, efikasnost i bezbednost. Tako da je i takva kupovina vrlo rizična jer niko ne može da vam garantuje da li su oni čuvani u propisanim uslovima koji obezbeđuju stabilnost aktivne supstance.
Nakon svih iznetih rizika, jasno je da lekove treba nabavljati isključivo u zvaničnim lancima snabdevanja, tj. u apotekama, jer samo za takve lekove garantovani su kvalitet, efikasnost i bezbednost. Samo takvi lekovi su prošli sve rigorozne kontrole predviđene zakonskim propisima, stručnim i naučnim smernicama.
- Svaka druga odluka kada je kupovina lekova u pitanju je igranje sa sopstvenim zdravljem i životom i zdravljem i životom osoba o kojima brinemo, kao što su naša deca i naši roditelji - zaključila je naša sagovornica, mr ph Jelena Mitrašinović.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari