Starija deca teže trpe nasilje na internetu od mlađe! Psihološkinja Lajović otkrila zašto se pre povere drugovima nego roditeljima!

Internet je doneo puno dobrih stvari, ali pojavom društvenih mreža, bar se tako čini, na površinu su isplivale mnogobrojne negativne pojave poput digitalnog nasilja.

Najranjivija kategorija su deca, ali su mladi i ti koji najčešće pribegavaju raznim oblicima maltretiranja i zlostavljanja svojih vršnjaka.

U serijalu 24sedam "Digitalno nasilje u Srbiji" do sada smo sa našim sagovornicima pričali sa čime su se sve susretali u borbi protiv ove pošasti kao i kako se pravno može neko zaštiti od ove vrste zlostavljanja.

Psihološkinja Biljana Lajović objasnila je za 24sedam koje su to grupe dece koje digitalno nasilje više pogađa, šta sve odrasli treba da znaju i zbog čega deca često kriju da su zlostavljana.

- Deca spadaju u ranjivu grupu jer nisu u stanju da na najbolji način procene rizike sa kojima mogu da se susretnu, pa su više izloženi različitim oblicima zloupotrebe jer im nije izgrađen mehanizam za zaštitu. S druge strane, postoje ljudi kojima je zloupotreba dece životni cilj. I kada to sve imate u vidu, onda vidite koliko deca na internetu mogu da budu ozbiljno ugrožena od strane odraslih - kaže Lajovićeva.

Različiti načini zlostavljanja

Ona kaže da se to ne odnosi samo na pedofile, već i odrasle koji to nisu. Dodaje da postoje mnogi načini digitalnog zlostavljanja dece.

- Recimo imate socijalno isključivanje i prozivanje, koje najčešće rade vršnjaci. Onda stavljanje različitih vrsta video snimaka na društvene mreže. I toga ima dosta. Kao što imate situacije poput tuča koje se posle objavljuju na društvenim mrežama... - objašnjava psihološkinja.

Profimedia

 

Lajovićeva kaže da je važno da deca budu informisana o opasnostima koje ih vrebaju, kome treba da se obrate i da se nauče tehničkim merama zaštite poput "blokiranja" nepoželjnih osoba na internetu ili da ne otvaraju linkove koji su sumnjivi.

Starija deca teže podnose nasilje

Psihološkinja objašnjava da pojedinu decu uopšte ne pogađa internet nasilje, odnosno da blokiraju tog nekoga ko nešto uradi i nisu uznemirena zbog toga.

- Ali prema nekim istraživanjima dve trećine dece su uznemirena nakon digitalnog nasilja. Neko više, a ne ko manje. I uznemirenost raste srazmerno sa uzrastom, zato što im teže pada kada ih isključuju iz društva, prete ili šalju uvredljive poruke. U suštini možemo da kažemo da to deluje veoma uznemiravajuće na decu - kaže ona.

Poverenje u odrasle

Zabrinjavajuće je, nastavlja Lajovićeva, što veliki deo dece uopšte ne razgovara sa nekim kada ima ovakav problem.

- Prvo, ne razgovara zato što misli da mu taj neko ne može pomoći. Neko misli da to nije strašno, a većina njih razgovara sa drugom ili drugaricom. To može da bude potencijalno opasno, jer možda ni oni ne znaju kako da zaštite nekoga. Neka deca razgovaraju i sa odraslima, ali onda i ti odrasli treba da znaju šta treba da urade i koju proceduru da ispoštuju. I zato je informisanje o tome šta da radite jako bitno - objašnjava psihološkinja i dodaje da ako odrasli ne znaju kako da pomognu detetu, onda će ono izgubiti poverenje u odrasle.

Profimedia

Lajovićeva je objasnila i to zbog čega stariju decu više pogađa digitalno nasilje, nego stariju.

- Mlađa deca slabije razumeju da je neko ponašanje nasilje. A kako odrastaju, tako im je više stalo do socijalne prihvaćenosti. Pa im teže pada isključivanje iz grupe. Više im je stalo do sopstvenog izgleda, pa im teže pada kada neko stavi neku fotografiju na kojoj izgledaju ružno... tako da to je razlika kada je reč o deci - naglašava psihološkinja.

Stid i krivica

Ona je naglasila jednu veoma bitnu stvar, a to je da veliki broj onih koji trpe digitalno nasilje osećaju stid i krivicu.

- Smatraju da su oni krivi zato što su doživeli nasilje. I veoma je važno da se objasni da krivicu za digitalno nasilje snosi samo onaj ko se nasilno ponaša a ne onaj ko je upao u situaciju da trpi neko nasilje. To je veoma bitno jer pojedina deca, pa čak i odrasli, neće da se obrate nekome zbog toga - objasnila je psihološkinja.

Lajovićeva kaže da se oblici digitalnog nasilja usložnjavaju, naročito pojavom veštačke inteligencije.

- Koliko ona može da bude sjajan alat za mnoge stvari, toliko može da bude i ozbiljan alat za zloupotrebu i maltretiranje drugih. Svet savremenih tehnologija je zbog različitih stvari veoma pogoda za razne oblike neprihvatljivog ponašanja ljudske vrste koja je vrlo spremna, nažalost, da se u to uključi - zaključila je Lajovićeva.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi