Svi znaju za ovu pesmu, ali ne i ko ju je napisao – istina će vas iznenaditi
Prvu pesmu napisao je sa 19 godina, dok je bio u Segedinu, i poslao je na štampanje
Pesma "Rado ide Srbin u vojnike" jedna je od najpoznatijih pesama vojvođanskih Srba u 19. veku i često su je pevali vojnici kako bi se bodrili u bitkama. Napisao ju je prota Vasa Živković početkom četrdesetih godina 19. veka pod originalnim nazivom "Graničarska pesma", ali je ubrzo postala poznata pod današnjim imenom, jer počinje tim stihom. Muziku za pesmu komponovao je Antonije Jahimek, a prvi put je javno izvedena 1. februara 1844. godine na pozorišnoj predstavi u Pančevu.
Prota Vasa Živković, rođen na današnji dan 1819. godine u Pančevu, bio je sveštenik i pesnik. Njegov otac Teodor takođe je bio pančevački sveštenik, pa je Vasa nastavio porodičnu tradiciju. Školovao se u Pešti i Požunu, gde je završio pravni fakultet, dok je deo školovanja proveo i u rodnom Pančevu. Pored svešteničkog poziva, voleo je književnost i često kupovao knjige, podržavajući razvoj srpske književnosti.
Prvu pesmu napisao je sa 19 godina, dok je bio u Segedinu, i poslao je na štampanje. Kasnije je nastavio da piše u Pešti, Požunu, Vršcu i Pančevu. U početku su njegove pesme bile pod uticajem tadašnjih pesničkih pravaca – pisao je u modernom, ali patetičnom stilu, sa složenim epigramima i odama. Međutim, kada je otkrio Getea i Šilera, shvatio je šta je prava lirika i odlučio da srpsku poeziju modernizuje i oslobodi od konvencija.
Wikipedia/ATA Images
Iako mu poezija nije bila glavni životni poziv, napisao je oko 70 pesama, od kojih je polovina štampana. Bio je skroman i nije želeo da ga ljudi vide kao pesnika. Jednom je Aleksandru Sandiću napisao:
Pročitajte još:
"Pa zašto me probudiste iz tog dubokog sanka? Zašto me podsetiste i posle 45 godina na maštu, i ... nemoć moju, kad već zaboravih na to - što nisam dorastao bio za takav uzvišeni posao, za koji se ište drukčeg, vilinog dara i žara - jer ja ne spadam u one odličnike, da mogu i smem da kliknete sa Ovidije: 'Est deus in nobis agitante calescimus illo'."
Iako nije sebe smatrao velikim pesnikom, njegove pesme su se proširile među narodom, naročito kroz koračnice i tugovanke. Pored "Rado ide Srbin u vojnike", poznate su i pesme „Opao klikće sa visine“, „Ti plaviš zoro zlatna“ i „Raduj se mlada nevo“, koje su bile deo vojvođanskog repertoara u borbama i na svetkovinama.
Wikipedia/ATA Images
Godine 1857. napisao je pesmu „Moji jadi“, koja počinje poznatim stihovima:
"Ah kad tebe ljubit ne smem, / drugu ljubit neću ja."
Nakon smrti supruge Ane, koja je preminula u 29. godini, prestao je da piše pesme i posvetio se kulturnom, prosvetnom i političkom radu. Među njegovim poslednjim stihovima nalaze se reči tuge:
"Kad mi Lenke moje nema, nek i pesme nema više."
Prota Vasa Živković preminuo je 1891. godine, a njemu u čast se u Pančevu svake godine održava manifestacija „Dani prota-Vase“, koju organizuje Srpska pravoslavna parohija Pančevo u porti Uspenske crkve, gde je nekada bio sveštenik.
Rado ide Srbin u vojnike
Rado ide Srbin u vojnike,
gde zelene bere lovorike,
borba njemu zabava je draga,
još milije pobediti vraga
Jer puščani prah ne zadaje njemu strah
Njega u boj mati i nevesta prati, prati,
otac želi sedi, da vraga pobedi, pobedi,
napred ide s oružanom Srbin rukom,
a zimzelen vije mu se za klobukom
Peva, kliče srpski sin, pred njim strepi dušmanin
Njega u boj mati i nevesta prati, prati,
otac želi sedi, da vraga pobedi, pobedi,
Puška puca i topovi riču, a junaci oružani kliču:
„Ajte, Srbi, ajte u vojnike, već se kupe otadžbine dike, kivni gazi vrag, našeg doma mirni prag”
Na bojnome polju, gde s’ vitezi kolju, kolju,
slave ber’te cveće, to uvenut neće, neće
Dok se naša snažna miče desna ruka,
dopadnuće ljuti dušman trista muka
Peva, kliče srpski sin, pred njim strepi dušmanin
Na bojnome polju, gde s’ vitezi kolju, kolju,
slave ber’te cveće, to uvenut neće, neće.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari