Srpska majka pobedila američki školski sistem: Njenom sinu čitali knjigu gde su Srbi zločinci a Albanci nevine žrtve! A onda joj pukao film

Srpska deca u američkim školama često su izložena propagandi koja ih kroz udžbenike i programe prikazuje u negativnom svetlu, bez argumenata, stvarajući jednostranu sliku o građanskim ratovima na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina.

Mnogi roditelji iz straha za uspeh svoje dece i njihov tretman kod profesora ne reaguju na ovakve slučajeve, već ih prepuštaju slučaju. Ipak, Bojana Čemežar iz Bostona u američkoj državi Masačusets odlučila je da ne dozvoli da njeno dete prolazi kroz takve nepravde.

„Prošle godine moj tada devetogodišnji sin Oliver došao je iz škole uplakan. Kad sam ga pitala šta se dogodilo, rekao mi je da su u školi čitali knjigu u kojoj se govori kako su Srbi ubijali i mučili Albance,“ ispričala je Bojana za Serbian Times.

Kasnije je otkrila da se radi o romanu "Drita, moja kućna devojčica" (Drita, My Home Girl) autorke Dženi Lombard, koji je učiteljica predstavila kao jednu od najboljih knjiga o prijateljstvu i uključila je u školski program u okviru predmeta Poznavanje društva.

„Kad sam konačno dobila knjigu, shvatila sam da se radi o najgoroj propagandi. Sukob je prikazan jednostrano – Srbi su opisani kao zločinci koji ubijaju i muče Albance, šutiraju ih na ulici do smrti, a čak su i njihova deca u školama odvajana zidovima. S druge strane, Albanci su prikazani isključivo kao nevine žrtve. Pored toga, knjiga sadrži mnoštvo faktografskih grešaka i netačnih geografskih informacija,“ objašnjava Bojana.

Kako bi pomogla učiteljici da bolje razume složenost balkanskih sukoba, predložila joj je preko sina da pročita roman nobelovca Ive Andrića "Na Drini ćuprija". Međutim, učiteljica joj je istog dana poslala istu knjigu "Drita, moja kućna devojčica" uz poruku da je pročita i sama se uveri „koliko je dobra“.

Profimedia

„Ostala sam zaprepaštena sadržajem knjige, količinom nasilja i lošeg ponašanja glavnih aktera, što svojoj deci ne dozvoljavam da gledaju ni na ekranu, a tek da im to bude obavezna lektira u školi.“

Nakon toga, Bojana je odlučila da se direktno obrati školi.

„Sutradan sam otišla u školu i zatražila razgovor sa učiteljicom i direktorkom. U međuvremenu sam u knjizi podvukla sve citate koji predstavljaju govor mržnje prema Srbima ili su prosto neistine. Učiteljica mi je tada saopštila da se moje dete predstavilo kao Albanac i da zna albanski jezik, te da ne razume zašto se bunim. Bila sam zaprepaštena, jer sam znala da moje dete tako nešto nikada ne bi izmislilo. Uostalom, u njegovom školskom dosijeu jasno je pisalo ko je i šta je. Tražila sam da se knjiga povuče iz programa jer je, pored toga što je uvredljiva i izaziva traume kod mog deteta, apsolutno neprikladna za njegov uzrast. Međutim, naišla sam na potpuno nerazumevanje,“ priseća se Bojana.

Razgovor se završio tako što se direktorka stavila na stranu učiteljice i odbila zahtev. Bojana se vratila kući sa osećajem nemoći, brišući suze.

„Još isti dan moje dete ponovo je došlo iz škole šokirano. Učiteljica se nakon našeg razgovora vratila u razred i objavila da nastavljaju sa slušanjem knjige. Moj sin je upitao da li može da izađe iz učionice dok njegovi drugari slušaju spornu knjigu. Dozvolila mu je da izađe, ali ga je ostavila ispred učionice, otvorila vrata i maksimalno pojačala zvuk kako bi on sve čuo. Odzvanjala je cela škola!“

To je bila kap koja je prelila čašu. Bojana je odlučila da se ne boji, već da se bori.

„Sutradan sam došla u školu sa suprugom kao svedokom. Čekala sam ispred kancelarije direktorke, koja je odbijala da me primi, ali sam bila odlučna da ne odem dok ne dobijem odgovor. Bila je vidno iznervirana i jasno mi je dala do znanja da ima preča posla. Tražila sam da pozove supervizora za ceo školski okrug i zapretila da ću slučaj podići na viši nivo.“

U međuvremenu, učiteljica je nastavila sa svojim metodama. Četiri nedelje je sa decom radila na spornoj knjizi, dok je Oliver čekao ispred učionice.

Bojana je zatim pročitala priču o srpskoj devojčici iz Čikaga koja je uspela da iz školskog programa izbaci poglavlja u kojima su Srbi neargumentovano prikazani u negativnom svetlu. Odlučila je da stupi u kontakt sa Katarinom, koja joj je uz pomoć srpske studentske organizacije SASO objasnila kako da postupa.

Profimedia

„Svake nedelje slala sam mejlove svim nadležnima, od škole do školskog distrikta. Često nije bilo nikakvog odgovora, ali nisam odustajala. U jednom trenutku su učiteljica i direktorka pokušale da prebace krivicu na mene, govoreći kako sam ja sve to umislila i da knjiga uopšte nije sporna. Rekle su da ne vide razloga zašto se bunim. Nisam obraćala pažnju na provokacije, nastavila sam da pišem, da zovem telefonom i čak sam zatražila pravnu pomoć od jedne naše žene koju sam upoznala.“

Posle dugog čekanja, iz škole je stigao dopis da je formiran kolegijum od pet članova, koji će proceniti da li knjiga treba da ostane u školskom programu.

„U tom trenutku ponadala sam se, ali su prošla još dva meseca čekanja. Kada sam već počela da gubim nadu, u junu mi je stigao imejl u kome me obaveštavaju da će knjiga biti povučena iz celog školskog distrikta jer je neprikladna. Rasplakala sam se od sreće! Nakon svih poniženja i muka koje smo preživeli moje dete i ja, konačno se desila – PRAVDA!“

Osim toga, Bojana je saznala da je prošle godine smenjena direktorka škole, a da je njen sin prelaskom u viši razred izgubio kontakt sa učiteljicom koja se mesec dana iživljavala nad njim.

Na kraju, Bojana apeluje na druge srpske roditelje da ne ćute ako se njihova deca suočavaju sa sličnim problemima u školama.

„Znam da mnogi brinu kako će njihova deca biti tretirana ako se pobune, ali to je nešto što moramo da uradimo. Ako prihvatimo nepravdu i zbog straha dozvolimo da naša deca pate, činimo im još veću štetu. Najveća greška koju sam u početku pravila jeste to što sam sve pokušavala da rešim usmeno. Puno je bolje svu komunikaciju voditi pismeno, jer se tako ostavlja trag. Moramo pratiti šta naša deca čitaju i kako provode vreme u školi. Slušajte svoju decu i učite ih da budu ponosni na svoje poreklo,“ poručuje Bojana Čemežar.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi