Ovo su običaji za zadušnice kod Srba: Etnolog otkriva šta ne bi trebalo nositi na groblje

Danas se obeleževaju velike zadušnice, a za ovaj dan vezani su mnogi stari običaji koji se i dalje poštuju. Velike ili zimske zadušnice su najveće i najznačajnje, jer se obeležavaju pred sam početak vaskršnjeg posta. Datum je promenjiv, ali mahom "pada" u februaru.

- U srpskom narodu postoje običaji da se na ovaj dan izlazi na grobove predaka i iznosi hrana. To je pogrešno, ali je to toliko ukorenjeno u srpskoj kulturi pa su i sveštenici prećutno reagovali na ovu pojavu. Ono što je jedino potrebno odneti na grobove jesu sveća, vino i žito koje se prinosi za žrtve preminulih - rekla je za RINU etnolog Snežana Ašanin.

Ona dodaje da se na zadušnice pšenica nosi u crkvu, u kojoj će sveštenik da je osvešta i prelije vinom, koje je simbol Hristove krvi, i naravno, neophodna je upaljena sveća, koja je simbol večne svetlosti za naše preminule.

- Ono što je najvažnije jeste da se priprema žito, u narodu poznato kao koljivo, koje se prilaže za duše mrtvih, i zato to zrno pšenice predstavlja žrtvu, a zatim i rađanje novog života, i upravo to je taj beskrajni krug - kaže etnolog.

Pored zimskih, postoje zadušnice pred Trojice, miholjske i mitrovske zadušnice. Ovaj praznik se obavezno obeležava subotom, jer je to na neki način i dan mrtvih i dan kada se sećamo preminulih.

Bonus video

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi