Devojčicu ostavili roditelji zbog bolesti, a onda to uradili i hranitelji: Šokantni slučajevi iz Centra za socijalni rad

Bebu ostavili i roditelji i hranitelji kada su saznali da je dobila dijabetes. Devojčicu su maltretirali očuh i majka. Oba slučaja bila su u nadležnosti centara za socijalni rad, koji su, inače, u Beogradu u štrajku već mesec dana.

Odgovarajući na pitanje da li se socijani radnici bave samo problemom siromaštva, samo nasiljem u porodici i porodičnim slučajevima ili moraju da rade sve, Sandra Perić iz Komore socijalne zaštite kaže za RTS da njene kolege nemaju tu privilegiju da biraju koje slučaje mogu da uzmu i koje žele da uzmu.

“Nemaju privilegiju da biraju kojom oblasti žele da se bave. Ako radite u centru za socijalni rad, znači da radite ili u određenoj službi - za zaštitu odraslih i starih, ili dece i mladih, ili radite u službi koja se bavi materijalnim davanjima, pa pokrivate te oblasti. Osim ako radite u manjim centrima za socijalni rad, onda ste privilegovani da radite i sa odraslima i sa decom i mladima, i da se bavite novčanom socijalnom pomoći”, napominje Perićeva.

Na pitanje po koliko slučajeva može da ima jedan socijalni radnik u Beogradu, ističe da ne bi izdvajala Beograd kao posebnu sredinu, zato što je takva situacija u celoj zemlji.

“Kada je reč o centrima za socijalni rad, mi nemamo suštinski zvanično nikakvu statistiku koliko je jedan stručni radnik u centru za socijalni rad zadužen. On može da bude zadužen od 5 do 200 slučajeva. Niti se zna tačno šta je to jedan slučaj - da li je to jedna porodica, jedan korisnik, jedan dosije ili sve ono što mi radimo sa tom porodicom, niti je naša oblast takva da vi možete brojčano da merite. Mi govorimo o ljudima i bavimo se ljudima i ne možemo nikako da govorimo o ciframa. Nažalost, ono što nam deluje kao jedan predmet koji je najjednostavniji, može da nam se do te mere zakomplikuje", kaže Perićeva.

Navodi primer da ukoliko se osoba javi za novčanu pomoć ili ima neki stambeni problem, može da se ispostavi da je žrtva nasilja, žrtva trgovine ljudima, da ima neke druge potrebe.

Prema njenim rečima, složenost predmeta može izuzetno da raste i nikako ne može da se govori o brojkama. 

“One su svakako mnogo veće nego što bi trebalo”, navodi Perićeva.

Profimedia

 

Dragan Vulević dodaje da se ne može govoriti o brojkama koje se vode na pojedinačnom slučaju.

“Ali, ako uzmemo ukupan broj stručnih radnika u centrima za socijalni rad u Srbiji, koji je oko 1.400, ne znam tačan broj, tu su i pravnici, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici, specijalni pedagozi, i da sistem socijalne zaštite opslužuje 750 hiljada korisnika. Pa onda vidite”, napominje Perić.

“Mi imamo naknadnu kontrolu, nadzor nad stručnim radom i zakonitosti rada centara za socijalni rad. To je sada uobičajeno postupanje nadzornog organa. To je Ministarstvo za brigu o porodici koje se odnosi na porodično-pravnu zaštitu i Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja - odnosi na klasičnu socijalnu zaštitu", kaže Vulević.

Naknadno se, kako kaže, radi po slučajevima kada se pojave u javnosti i radi se na nivou pojedinačnih prigovora i predstavki građana u konkretnim slučajevima.

"Radio sam nadzor nad stručnim radom baram 30 godina u starateljstvu. Mi smo imali tzv. nadzore nad stručnim radom koji su imali elemente stručne pomoći. Trajali su dva-tri dana i svaki centar za socijalni rad u Srbiji bio je obilažan najmanje jedanput u tri godine", kaže Vulević.

To je, kako napominje, bilo nekada. 

"Danas ima centara za socijalni rad koji nisu videli nadzorni organ ili komisiju ministarstva da izvrši nadzor po 20 do 25 godina" ukazuje Vulević.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi