Epidemija karcinoma posle korone – istina, preterivanje ili nova faza medicinske nauke?

„Bolje da su bacili atomsku bombu!“ – izjava dr. Emira Solakovića, kardiohirurga i javnog intelektualca iz BiH, u emisiji „Pressing“ izazvala je buru u regionu i šire. Njegova tvrdnja da posle pandemije COVID-19 svedočimo „epidemiji karcinoma“ zbog razoravanja imunog sistema pokrenula je pitanje koje do sada zvanična medicina izbegava da otvori naglas: da li je virus korone ostavio dugoročne posledice koje uključuju porast malignih bolesti?

Šta je rekao dr. Solaković?

„Korona nije nešto što je prirodno došlo. To je napravljeno i bačeno među ljude. Razorila je imunitet celom čovečanstvu. Kada imunitet padne, kancerogene ćelije dobijaju slobodan prostor. Imamo epidemiju raka, ali niko neće da to javno prizna“, rekao je Solaković i dodao da sve češće u kliničkoj praksi vidi pacijente s uznapredovalim karcinomima – mlađe, otpornije ljude nego ranije, bez porodične istorije bolesti.

Ove tvrdnje deluju senzacionalistički – ali imaju li bilo kakvu osnovu u nauci?

pixabay/TheDigitalArtist

 

Šta kaže medicina? Veza između imuniteta i raka

Medicina već dugo zna da naš imuni sistem svakodnevno prepoznaje i uništava potencijalno kancerogene ćelije. Ključno oružje u toj borbi su T-limfociti, posebno citotoksični T-ćelije koje prepoznaju i eliminišu mutirane ili zaražene ćelije.

Studije pokazane u časopisima kao što su Frontiers in Immunology i Nature Reviews Cancer ukazuju da dugotrajni stres, infekcije i upale mogu da oslabe imuni nadzor nad ćelijama koje potencijalno mogu postati tumorske.

Kod infekcija SARS-CoV-2 virusom, kod mnogih pacijenata dolazi do naglog pada T-ćelija (posebno CD4+ i CD8+), što izaziva poznati fenomen „imunosupresije nakon infekcije“. Kod nekih pacijenata, ova imunosupresija traje mesecima nakon oporavka – stanje koje je Svetska zdravstvena organizacija označila kao long COVID.

Da li je zabeležen porast karcinoma nakon pandemije?

Ovo pitanje je tema žučnih debata u medicinskoj zajednici. Više američkih i evropskih onkoloških instituta (među njima MD Anderson Cancer Center, Dana-Farber i Royal Marsden) istakli su da su tokom i nakon pandemije videli znatan porast agresivnijih, kasno dijagnostikovanih oblika karcinoma.

Ali, da li je to zbog virusa – ili zato što su ljudi tokom pandemije odlagali preglede, operacije i kontrole?

Američki Nacionalni institut za rak (NCI) izveštava da je samo tokom 2020. i 2021. godine u SAD obavljeno 9 miliona pregleda manje nego što je bilo uobičajeno. U Velikoj Britaniji, prema podacima Cancer Research UK, više od 50.000 potencijalnih slučajeva raka ostalo je nedijagnostikovano tokom pandemijskih restrikcija.

To otvara mogućnost da se porast broja teških karcinoma zapravo može objasniti odloženim dijagnozama i smanjenim pristupom zdravstvenim uslugama, a ne nužno direktnim uticajem virusa.

pixabay/klbz

 

Da li virus može da izazove rak?

Postoje virusi koji su dokazano onkogeni – poput HPV (rak grlića materice), HBV i HCV (rak jetre), Epstein-Barr (neke vrste limfoma). Za SARS-CoV-2 još ne postoje pouzdani dokazi da ima onkogeni potencijal.

Ipak, neka nova istraživanja (npr. International Journal of Biological Sciences, 2023) ukazuju da virus može indirektno doprineti mutacijama DNK, posebno kod pacijenata sa genetskom predispozicijom, ili ako se infekcija odigra tokom već postojećih upalnih procesa u telu.

Iznenađujuće: Kod nekih pacijenata – COVID-19 pomogao u borbi protiv raka?

Paradoksalno, pojedina istraživanja zabeležila su regresiju tumora nakon preležanog COVID-19. Naučnici sa Univerziteta Nortvestern u Čikagu 2024. objavili su slučajeve kod kojih je virus SARS-CoV-2 – aktivirajući snažan imunološki odgovor – izazvao neočekivanu reakciju organizma koji je napao i tumorsko tkivo.

Ovaj fenomen je vrlo retka iznimka, ali izazvao je interes naučne zajednice koja sada istražuje mogućnost da se neki od proteina virusa iskoriste kao deo imunoterapije u onkologiji.

Profimedia

 

Mentalno zdravlje, stres i „tihi efekti“ pandemije

Dr Solaković takođe ističe da je „mentalno stanje nacije razoreno“, te da sve više ljudi završava na psihijatriji. Ova tvrdnja ima ozbiljnu osnovu u podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Prema izveštaju WHO iz 2023. godine:

* depresija i anksiozni poremećaji porasli su za 25% širom sveta

* broj ljudi koji traže pomoć psihijatra ili psihologa porastao je za više od 30%

* mentalno zdravlje postalo je jedan od najvećih izazova post-pandemijskog perioda

* Hronični stres je takođe poznat kao faktor rizika za rak, posebno kroz mehanizme oslobađanja kortizola i upalnih citokina.

Istina je složenija

Tvrdnja da je COVID-19 izazvao „epidemiju karcinoma“ ne može se potvrditi na osnovu dostupnih naučnih dokaza – ali ni potpuno odbaciti bez daljih istraživanja. Virus jeste ostavio posledice na imunitet, ali još nema dovoljno dugoročnih podataka koji bi nedvosmisleno potvrdili rast obolelih zbog samog virusa, a ne zbog indirektnih posledica pandemije.

Nauka još traži odgovore. A lekari na terenu, poput dr. Solakovića, prvi su koji svedoče o novim kliničkim obrascima – i postavljaju pitanja koja vredi istražiti.

 

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi