Jovana Milovanović i Aleksandra Stojanović za 24sedam: Iza zatvorenih vrata i spuštenih roletni

Predstava „Sećanje vode“, koja je u protekloj pozorišnoj sezoni postigla veliki uspeh, vraća se na scenu Teatra Vuk. Prvo izvođenje zakazano je za 21. oktobar, a o komadu koji je izazvao veliku pažnju publike razgovaramo sa glumicama Jovanom Milovanović i Aleksandrom Stojanović koje igraju vodeće, veoma specifične uloge. Šta je, zapravo, sećanje vode, koliko je ova priča uticala na njihov profesionalni i privatni život, da li zaista postoji pravilnik koji uređuje dane između smrti bližnjeg i njegove sahrane, i zbog čega će oni koji dođu u pozorište iz njega, posle ovog komada, izaći drugačiji, pitanja su na koja dobijamo odgovore i uz njih ove dve mlade glumice upoznajemo na jedan sasvim poseban način.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Teodora Arsić, Vanja Ivanović

Predstava „Sećanje vode“ se vraća na scenu posle letnje pauze. Kao glumice koje tumače vodeće uloge, na koji način biste preporučile ovaj komad, šta oni koji ga još uvek nisu pogledali mogu da očekuju?  

Jovana: „Sećanje vode“ je mlada predstava, koja je, uprkos velikom i kvalitetnom sadržaju koji pozorišta nude, našla svoje mesto na beogradskoj sceni. Publika može da očekuje jednu mladu i iskrenu ekipu, priliku da uđe u život jedne porodice i prisustvuje njihovim najeksplicitnijim događajima, lomovima, pitanjima, svađama, ljubavima, tajnama. Ima priliku da vidi šta se dešava u jednoj porodici iza zatvorenih vrata i spuštenih roletni u trenutku kada se očekuje da budu u žalosti zbog gubitka člana porodice.

Aleksandra: Otvaramo drugu sezonu i neizmerno smo uzbuđene zbog toga. Zato će ovo izvođenje biti posebno. Mislim da je publici zagarantovan rolerkoster emocija. Videće jednu porodicu iz potpuno drugog ugla, usled neočekivanih odnosa, nepromišljenih postupaka, i šta sve može da se desi samo zbog nemogućnosti i slabosti da se pokažu emocije. Da bismo umeli da se nosimo sa svojim emocijama tome nas neko mora naučiti, gde se opet vraćamo na porodicu kao takvu, kao bazu svega.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Kakva iskustva nosite a tiču se rada na ovoj predstavi i zbog čega je, i u čemu najviše, jedinstvena i specifična?

Jovana: Ovo je priča koja ima dve strane i nijedna nije manje istinita. Predstava nam pruža priliku da jednu priču sagledamo iz više uglova. Od likova koji imaju svoje lice za javnost a drugo za sebe, preko odnosa, očekivanja… „Sećanje vode“ nudi dosta duhovitih i humorističkih pristupa temi, ali i tragične i bolne trenutke. Meni je najzahtevnije da obe strane prikažem što iskrenije i vernije, bez naznake da postoji ona druga.

Aleksandra: Sam projekat je specifičan jer je naš autorski, rađen sa puno ljubavi i predanosti i mislim da se to prenosi na publiku. Komad je jedinstven jer nema jednog protagonistu, nego se on menja iz scene u scenu, tako da jednu situaciju u svakom trenutku možemo videti na više načina. Priča ne navodi na odgovor već otvara razna pitanja, i prikazuje različite matrice rešavanja istog problema. Što se glumačkog iskustva tiče mogu da kažem da je lik Ketrin, koji igram, nešto potpuno novo i drugačije za mene. Ona je višedimenzionalana, pre svega zabavna  i uvek je izazov igrati tako živopisne likove sa jasnim karakternim crtama.

Jovana Milovanović, predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Na kakve reakcije ste nailazile nakon premijere i kasnijih izvođenja tokom protekle sezone? Šta vas je uverilo da ste, zajedno sa kolegama, uspele da ostvarite cilj i stvorite delo zbog kog vredi doći u pozorište?

Aleksandra: Mislim da su snažne emocije i jaki utisci sa kojima publika izađe iz pozorišta jasan znak da smo uradili pravu stvar. Predivno je što različite generacije mogu gledati predstavu i apsolutno se poistovetiti i pronaći u njoj.

Jovana: Imali smo mnogo poverenja jedni u druge i osećali smo da smo da je svako dobro odgovorio na svoj zadatak. Ali, taj osećaj kada vas publika nagradi aplauzom, pohvalom, ponovnim dolaskom je neprocenjiv. Tada zapravo znate da ste uradili dobar posao i dobijate potrebu da nikada ne prestanete sa igrom, da predstava raste i razvija se i van početne ideje.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Na koji način lično doživljavate ovu predstavu i šta ste, možda, iz nje mogli da prenesete na svoj privatni život?

Jovana: Meni lično je porodica stub, oslonac i polazišna tačka u životu. Imam jako blizak odnos sa roditeljima i bratom, a ovde sam se našla u ulozi Tereze koja ima potpuno drugačije porodične odnose. Zapravo, doživljavam je na način na koji je i sama publika doživljava. Odnos roditelja, njihove odgovornosti prema detetu, odricanja, ispravnih i ne tako ispravnih odluka, davanja slobode, nalaženje pravog pristupa.

Do momenta rada na ovoj predstavi mnogo mi je bila bliža ta uloga deteta i shvatanje našeg sveta i potreba, a što je više igram toliko jasnije shvatam položaj i ulogu roditelja. Mislim da sam dodatno sazrela, da me je navela na toleranciju, strpljenje, empatiju ali i prepoznavanje u kojoj situaciji treba sve to negovati i do koje granice, a kada treba preuzeti odgovornost ili stav po pitanju svojih izbora i svog života.

Jovana Milovanović Promo/Glorija Bobinac

Aleksandra: Način na koji se Ketrin bori sa svim životnim situacijama je potpuno nov, nekad preekstreman ugao rešavanja problema, ali daje širinu da ponekad nije važno ko je u pravu, nego kako se ko oseća. Što se tiče privatnog života, predstava je zasigurno dodatno osvestila da razumem ponašanje drugih ljudi i da razumem da svako kreće od sebe i kada loše reaguje i radi stvari koje ne bi trebalo.

Uglavnom se iza toga krije neki potisnuti strah ili trauma, pre svega nesigurnost. Kada ljudima damo razumevanje možemo dobiti najbolje od onoga što oni imaju u sebi. Ova priča dodatno osvešćuje da se predrasude ne smeju imati, jer nećemo osetiti lepotu ispunjenih međuljudskih odnosa.

Aleksandra Stojanović Promo/Glorija Bobinac

Kroz priču glavnih junakinja zaključuje se da kolektivno sećanje jedne porodice skoro da ne postoji, već da ga čine samo fragmenti koje svako drugačije pamti i prepričava. Koliko u tome ima istine?

Aleksandra: Postoji viđenje da svako sećanje na neki događaj koje se prepriča pamtimo iznova kao da se tako desio, a sa svakim novim prepričavanjem on se izmeni, dolazimo do toga da stvarno ne možemo biti sigurni da li su naša sećanja verzija stvarnog događaja ili samo naša interpretacija istog. Sa svim navedenim možemo se bar koncetrisati da se fokusiramo na sećanja koja volimo i koja nam prijaju.

Jovana: Kao što rekoh, svaka priča ima dve strane. Iako mislim da je na kraju dana istina samo jedna, uglovi do kojih se do istine dolazi razlikuju se i to budi razumevanje za tuđe viđenje istog događaja. Mislim da na to svakodnevno zaboravljamo, ne toliko iz ega, koliko iz manjka vremena i strpljenja da se zapravo bavimo drugima i radom na odnosima.

Kao i negovanje slobode i razgovora u miru, bez afekta, unutar porodičnih ili ljubavnih odnosa. Nekada u životu više energije utrošimo na traženje krivca ili objašnjavanju tuđe krivice, nego na sagledavanje celokupne situacije ili tuđe pozicije i namere.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Naziv ovog komada asocira na teoriju da čista voda može da upamti esenciju supstance koja je u njoj rastvorena. U konkretnom slučaju - odnos majke i ćerki. Kakvu esenciju pamte ćerke?  

Aleksandra: Ovde dolazimo do glavne i najvažnije teme, a to je koliko roditelji utiču nas, i da li mi sutra, kao roditelji, imamo samo dve opcije, da budemo ili potpuno preslikani ili potpuno različiti od naših roditelja. Bavimo se pitanjem da li nas i koliko zapravo mogu oblikovati, dokle ide naš karakter i gen, a odakle vaspitanje. Da li zaista sve kreće iz kuće kao što volimo da kažemo. Otvara se pitanje koliko je razumevanje roditelja važno za formiranje nas kao ličnosti. Vesna Stanković, koja igra ulogu majke Vi, maestralo daje odgovore i postavlja nova pitanja.

Jovana: U ovoj predstavi postoji priča o tri ćerke koje potiču iz iste kuće, imaju iste roditelje, sličan način vaspitanja, a opet poptuno različite karaktere. Ono što ih zapravo spaja jeste taj model i gen majke koliko god one od toga bežale ili to negovale. Da li je svaka pokupila potpuno različite osobine ili iste, ali ih drugačije sagledavaju, ostaje na publici da proceni.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Komad postavlja pitanje da li postoji pravilnik koji uređuje dane između smrti bližnjeg i njegove sahrane? Autorka, čiji je tekst adaptiran, nudi odgovore poput „poljubiti sestrinog muža“ ili „preturati po ormaru pokojnice“, što zvuči suludo, ali zbog čega zapravo nije?

Jovana: Mi smo narod koji kroz teške situacije i okolnosti prolazi humorom, dovitljivošću, nekada i “neprikladnim” ponašanjem koje se opravdava baš tim okolnostima u kojima se nalazi. Tu zapravo čuči to prepoznavanje između aktera priče i publike koje je neprocenjivo. Oklonost zapravo opravda sve, a kada na te događaje pogledamo sa neke vremenske distance zapravo prepoznajemo razne odbrambene mehanizme za koje nismo ni znali da ih imamo u sebi.

Verujem da se u ovom trenutku svako može setiti bar jedne situacije kada nije bio svoj, kada se ponašao u potpunoj kontri u odnosu na to šta misli kako treba da se ponaša u nekoj situaciji, kada je sam prevario svoja očekivanja. I tu se nalaze svi komični momenti, kako u životu, tako i na pozorišnoj sceni.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Aleksandra: U ekstremnim situacijama, ljudi traže ekstremna rešenja. Kada nas zadese tragedije koje nas izmeste iz koloseka, lako gubimo kompas i radimo stvari po inerciji, ne bi li nam bilo lakše. Nažalost, kao i sve nepromišljeno to često ne budu pametna rešenja i ne donose nam nikakvo olakšanje, naprotiv, stvorimo novi ali nadasve manji problem koji će nas okupirati.

Šta izdvajate kao najvažniju i najkonkretniju poruku ove predstave?

Jovana: Misim da čar ovog komada leži u tome što svaki čovek u publici može da nađe ono što je njemu slično i da deo samospozanje ili spoznaje svog bliskog okruženja ponese sa sobom. Predstava je puna pitanja na koja ima više ispravnih odgovora u zavisnosti od toga u kom ste životnom dobu. Svakako, kroz tragikomediju nosi poruku važnosti porodice, tolerancije, odgovornosti, iskrenosti i ljubavi.

Aleksandra: Meni lično najjači i možda najplemenitiji deo predstave jeste upravo tema koju smo spominjali, a to je osvešćivanje da se niko sam po sebi ne rađa kao dobar ili loš i da svi imaju istu šansu, da naši roditelji i mi kao roditelji u budućnosti budemo svesni te činjenice, da je najvažnije detetu pružiti ljubav, naučiti ga odgovornosti, komunikaciji, i da ume da izrazi sebe na način na koji želi.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Kada i gde će publika moći da pogleda „Sećanje vode“ u narednom periodu?

Naredno izvođenje je 21. oktobra u 20 časova na sceni „Aleksandar Popović“ u Teatru Vuk. U okviru festivala  "TeatAr u nama" igramo 3. novembra u Aranđelovcu. Nakon toga, predstava je na redovnom repertoaru pozorišta koji možete pratiti na Instagram stranici secanje_vode ili na sajtu samog pozorišta.

Šta možemo reći o drugim projektima na kojima trenutno radite?

Jovana: Upravo sam završila snimanje serije „Aviondžije“ i sa nestrpljenjem iščekujem emitovanje. Potrudili smo se da nove sezone budu još duhovitije i aktuelnije, tako da mislim da publiku očekuje jako interesantan sadržaj. Pored toga, postala sam saradnik Bijeljinskog pozorišta i nedavno tamo imala premijeru, tako da me sa „Komedijom ometenom u razvoju“ očekuju gostovanja na festivalima kao i igranje u okviru njihovog repertoara.

Predstava "Sećanje vode" Promo/Nataša Ilić

Aleksandra: Trenutno snimam seriju „Urgentni Centar 4“. Publika je lepo reagovala na prethodne sezone tako da nastavljamo gde smo stali. Moja uloga sestre Hane dobija nove zanimljive izazove sa kojima se suočava. Imaćete priliku da vidite kako stare, tako i mnogo novih najrazličitijih likova. Emitovanje nas očekuje uskoro i svi smo jako uzbuđeni.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi