Napadi na policiju nisu slučajni: Zašto su na meti blokadera duboke države uvek čuvari ustavnog poretka?

Bespravne blokade saobraćajnica, ustanova, javnog medijskog servisa, univerziteta i fakulteta, uključujući privatne, u Srbiji traju šest meseci, a sve to vreme na direktnom udaru izvođača obojene revolucije nalazi se policija i drugi organi bezbednosti, koji su prva linija odbrane ustavnog poretka zemlje.

Prateći genezu dešavanja u Srbiji u tom periodu, jasno se vidi da je oštrica duboke države usmerena upravo u njihovom pravcu, i to kroz otvoreni medijski, pravni i fizički linč, što su sve metodi za rušenje ustavnog poretka koji su već viđeni u SAD za vreme prvog mandata Donalda Trampa. Danas se isto to sprovodi na ulicama Novog Sada, kod Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, gde je policija napadnuta, a zatim optužena za prekomernu upotrebu sile, što je očigledan primer zamene teza i medijske manipulacije.

Iako smo u prethodnom periodu svedoci nasilnih upada policije u zgrade univerziteta u Amsterdamu i Berlinu, gde je policija lomila sve pred sobom izvršavajući zadatak, blokaderi u Srbiji, naviknuti na gandijevski pristup policije, svaki pokušaj zaštite ustavnog poretka i državne imovine predstavljaju upravo kao „prekomernu upotrebu sile“. To je očigledno fraza koja je s namerom implementirana, poput termina „pametnice“, „genijalci“, „nobelovci“ i drugih, koje kao po komandi koriste blokaderi i posebno njihovi nalozi na društvenim mrežama.

S druge strane, kada bi reakcija policije u Srbiji bila onakva kakva je viđena u Amsterdamu i Berlinu, kada su blokade univerziteta razbijene, a desetine demonstranata uhapšene, blokaderi bi verovatno na svojim biciklističkim i maratonskim turama ka Strazburu i Briselu tražili od dokazanih „prijatelja“ srpskog naroda da ovoga puta ne upotrebe osiromašeni uranijum, već da na Beograd odmah bace atomsku bombu.

Napadi na snage reda i bezbednosti uopšte, nakon upada u Gradsku kuću u Novom Sadu 5. novembra prošle godine su postali jedan od glavnih oružja blokadera, pa su tako početkom ove godine na jednom od protesta kod zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, blokaderi upućivali poruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da „baci Kobre da se igraju“, aludirajući na to da bi njih par stotina lako izašlo na kraj sa nekima od pripadnika elitne jedinice vojne policije koja čuva najviše državne dužnosnike.

Vrhunski profesionalci, od kojih su mnogi svoju zemlju branili kad joj je bilo najteže, tokom NATO agresije u borbi protiv šiptarskih terorista, doživeli su da ih zavedena masa vređa na ulicama, dok istovremeno trpe najgore uvrede sa propagandnih tajkunskih trovačnica sa adresom u Luksemburgu.

Za tekst sa pitanjem „Ko su Kobre?“, jedna od trovačnica je pozvala „vojnog analitičara“ sa platnog spiska NATO-a, koji je učinio sve što je u njegovoj moći da elitnu jedinicu oblati, iznoseći laži, bez ijednog dokaza, a pokušavajući da svoje prevarne tvrdnje prikaže kao „opštepoznate činjenice“.

Još gori tretman tokom bespravnih i protivustavnih blokada doživela je srpska policija, gde su pripadnici MUP-a na tajkunskim trovačnicama predstavljeni kao kriminalci, a od strane blokadera optuživani za prekomernu upotrebu sile, iako se policija uvek kretala isključivo u domenu svojih nadležnosti.

Propagandna mašinerija je kroz medijsku manipulaciju, kojoj su podloženi građani Srbije već šest meseci, prvo pokušala da tehnikama Srđe Popovića i njegove firme za izvođenje obojenih revolucija CANVAS (nastale iz Otpora) pokaže kako „policija prelazi na stranu građana“. O toj tehnici je, inače i sam Popović govorio, kada je rekao da to nije slučajno, već da je „neko mislio o tome“.

- Neko vas je lagao u vezi sa uspešnom i spontanom nenasilnom revolucijom...Tako nešto ne postoji na svetu. Kada god vidite mlade ljude na čelu reda kako pokušavaju da se združe sa policijom ili vojskom, neko je već ranije razmišljao o tome - rekao je Popović, potvrđujući da upravo on i njegov Canvas stoje iza ovih akcija.

Kada Popovićeva tehnika nije uspela, počeli su otvoreni napadi na policiju, sa ciljem izazivanja reakcije, iako je propagandistima bilo poznato da najviši državni funkcioneri, uključujući predsednika Republike, pozivaju policiju da ne reaguje silom.

Kao po komandi, vidno umreženi nalozi na društvenoj mreži „X“ već danima postavljaju objave u kojima ironično prozivaju one koji su na mrežama pisali da je „policija na strani naroda“, sa očitom namerom da se ispuni plan duboke države koji uključuje radikalizaciju nasilja usmerenog ka policiji sa reči na dela po istom receptu koji je već viđen u SAD za vreme protesta „Black lives matter“.

Propaganda medija duboke države izazvala ubistvo policajaca i spaljivanje policijske stanice

Koliko efektivna i zastrašujuća može da bude medijska kampanja organizovanog napada duboke države na policiju u bilo kojoj zemlji, pokazuje primer iz SAD, sa početaka protesta „Black lives matter“, koji su deo kampanje zastrašivanja javnosti uz tvrdnje da policija namerno napada i ubija afroamerikance u zemlji.

Potpuno lažne vesti i maliciozna propaganda urodila je plodom 2016. godine, neposredno pre dolaska na vlast Donalda Trampa, kada je duboka država procenila da će rasplamsavanje besa afroameričke zajednice ka državnom aparatu otežati rad Trampu, što se i dogodilo.

Početkom jula te godine, afroamerikanac Majka Ksavijer Džonson je u Dalasu, u saveznoj državi Teksas, iz zasede napao policijske službenike i ubio petoricu, a ranio devet njih, uz još dvoje civila.

Džonson je bio veteran rata u Avganistanu, nakon čega je potpao pod snažan uticaj medijske kamarile duboke države, te je zločin u Dalasu počinio iz besa jer su „policajci belci upucavali crnce“, upravo tokom protesta protiv ubistava afroamerikanaca, za koje su vlasti izašle sa dokazima da se radilo o kriminalcima, ili onima koji su pružali otpor tokom hapšenja i kršili zakon na druge način.

S druge strane, Džonsonov bes nije imao nikakvo uporište u činjenicama, osim manipulacije istim, ali je njegov čin bio inspiracija za ubicu Gevina Judžina Longa, koji je samo 10 dana kasnije, u Baton Ružu u Luizijani, iz poluatomatske puške i pištolja upucao šestoricu policajaca, od kojih su četvorica poginula.

Ipak, protesti „Black lives matter“ kao bič u rukama duboke države svoj pun kapacitet su ostvarili za vreme prvog mandata Trampa, i to 2020. godine, tokom te izborne kampanje.

Hapšenje Džordža Flojda, za kojeg je dokazano da je bio kriminalac i narkoman, od kojeg je policiji pretila realna opasnost, koje se završilo smrtnih ishodom, izazvalo je seriju nasilnih protesta, posebno u Mineapolisu.

Nasilje nad policijom je kulminiralo kada je zapaljena policijska stanica u kojoj su radili policajci koji su uhapsili Flojda, što su slike i snimci koji su obišli svet i javnost ostavili u šoku, sa saznanjem do čega može da dovede antipolicijska kampanja duboke države.

Osim ovih ubistava, terorističkih akata i incidenata, u SAD su se dešavala i razne pucnjave, poput one kada su u Sent Luisu 2020. godine ranjena četiri policajca na protestu BLM, ili kada je policajac ranjen hicem u glavu u Las Vegas iste godine na protestu, a najozbiljnija i najorganizovanija serija incidenata zabeležena je u Portlandu, gde je policija za 100 dana protesta napadnuta u više od 200 incidenata, uz pokušaje gaženja autom, što se takođe dešavalo i u drugim gradovima.

Upravo propaganda mržnje i narativa okrenutog protiv snaga reda i bezbednosti zajednička je za Srbiju i SAD, a duboka država radi na istom principu u svim zemljama na planeti, predstavljajući čuvare ustavnog poretka kao kršioce prava i zakone, dok se u tajnosti odvija akcija rušenja suverenih država i njihovih vlada.

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi