"Sve što imamo stekli smo uz pomoć kanabisa": Kako legalizacija utiče na tradicionalne uzgajivače - samo retki su se obogatili

Generacijama su meštani južnoafričke pokrajine Istočni Kejp zarađivali za život gajeći kanabis.

Kako je država odlučila da ga legalizuje, činilo se da će oni prvi profitirati, međutim, ne mora da znači da će tako zaista i biti.

Na putu od Umtate do sela Dikidikinija prostiru se zelena brda koja bi lako mogla da se pomešaju sa poljima kukuruza.

- To je kanabis. Svako ga ovde gaji, tako zarađuju za život - rekao je lokalni vodič i aktivista Grik Zueni.

Kanabis, lokalno nazvan "umthunzi vez'nkukhu", sastavni je deo mnogih ruralnih zajednica u regionu Pondolandu, u Istočnom Kejpu, ali i važan izvor prihoda.

AP Photo/Denis Farrell

Meštani se spremaju za žetvu, a ruke su im zelene od čupanja kanabisa po ceo dan.

Opori miris ove biljke je u vazduhu, a žetva je grupni posao - mnogi se šale dok ga obavljaju.

Meštanka Nontobeko je već sa osam godina naučila kako da uzgaja kanabis.

- Veoma nam je važan i izvor je prihoda. Sve što imamo, stekli smo prodajući kanabis. Nema poslova, naša deca ovde sede sa nama - rekla je ona.

Ipak, uzgoj u ovolikim razmerama je ilegalan.

Postoji više od 900.000 farmera malog obima u provincijama Istočni Kejp i Kvazulu-Natal koji kanabis gaje godinama.

Sud je 2018. dekriminalizovao privatnu upotrebu, posedovanje i uzgajanje kanabisa.

Profimedia

Ranije ove godine predsednik Južne Afrike Siril Ramafoza rekao je da bi ta zemlja trebalo da zakorači u multimilijardersku kanabis industriju, za koju smatra da bi mogla da stvori 130.000 preko potrebnih radnih mesta.

Iako bi to mogle da budu dobre vesti za komercijalne kompanije, tradicionalni uzgajivači smatraju da su ostali u senci. Za mnoge je dobijanje dozvole za uzgajanje preskupo.

- Vlada bi trebalo da promeni svoj pristup i donese zakone koji idu u prilog uzgajivačima i građanima. Za sada, ljudi koji imaju dozvole su bogataši. Vlada bi trebalo da pomaže zajednicama tako da mogu da se takmiče na tržištu. Nismo ljubomorni, i bogati treba da učestvuju, ali treba da se pomogne najsiromašnijima - rekao je Zueni.

Vlast okreće glavu na drugu stranu

Vlada je prošle godine predstavila plan za industrijalizaciju i komercijalizaciju kanabisa. To lokalnoj industriji, koja uglavnom operiše u senci, daje vrednost od skoro dve milijarde dolara.

Želja je da Južna Afrika bude globalno kompetitivna i da se proizvodi plasiraju na međunarodnom i domaćem tržištu.

AP Photo/Bram Janssen, File

Zakon bi trebalo da bude usvojen tokom fiskalne godine 2022/23, a pruža smernice i pravila za korisnike i one koji žele da uzgajaju kanabis u svojim domovima.

Kultivacija konoplje i kanabisa u medicinske svrhe bi trebalo da bude legalizovana, čime bi se pročistile sive zone.

Mnogo toga ostaje nejasno, ali se čini da vlast ostaje posvećena otvaranju industrije, zato što su ekonomske mogućnosti tolike da se ne mogu ignorisati. Planovi imaju široku javnu podršku. Iako je privatna upotreba dekriminalizovana, i dalje je ilegalno kupovati i prodavati kanabis i brojne proizvode od kanabisa.

Ipak, sudeći prema sve većem broju prodavnica koje prodaju proizvode od kanabisa širom zemlje, vlasti već okreću glavu.

Malo ko može ovo da priušti

"Labat Africa Group" je jedna od kompanija koja želi da profitira od kanabisa koji se koristi u medicinske svrhe. Kako je istakao njen direktor Heršel Masdrop, već beleže značajan rast u Evropi i Africi.

Deluju i u Frankfurtu, jer je, prema njegovim rečima, Nemačka najveće tržište u Evropi za distribuciju medicinskog kanabisa.

AP Photo/Denis Farrell

- Prilika za distribuciju u Evropi ima mnogo. Osim toga, van granica zemlje, samo u Africi, imamo plan akcije koji smo konsolidovali u brojnim državama od Kenije do Zambije, Ugande, Ruande, Tanzanije, kao i Zimbabvea - rekao je.

Legalna trgovina kanabisa u Africi trebalo bi, prema procenama, da naraste na sedam milijardi evra kako se regulacija i tržišni uslovi poboljšavaju. Najveći proizvođači do 2023. će biti Nigerija sa 3,7 milijardi dolara, Južna Afrika (1,7 milijardi dolara), Maroko (900 miliona), Lesoto (90 miliona) i Zimbabve (80 miliona).

Prošle godine je kombinovana globalna prodaja CBD, medicinskog kanabisa i kanabisa za odrasle, nadmašila 37,4 milijardi dolara i do 2026. godine bi mogla da bude 105 milijardi dolara.

S obzirom na južnoafrički ekonomski rast u stagnaciji i rekordnu nezaposlenost, ulazak u industriju kanabisa bi mogao da donese brojne pogodnosti.

- Ono što smo želeli da postignemo sa našom dozvolom jeste ne samo uzgajanje medicinskog kanabisa već i da ta dozvola doprinese svima u Istočnom Kejpu - rekao je Vejn Galou iz firme "Sweetwater Aquaponics", koja je postala deo "Labat Africa Group".

Galou priznaje da su mnogi tradicionalni uzgajivači zaboravljeni.

Zakonske promene su štetno uticale na farmere iz Pondolanda zato što podrazumevaju da svako danas može da uzgaja i konzumira sopstveni kanabis, tako da više nisu imali tržište koje je prethodno bilo veoma unosno.

Čak i uzgajanje kanabisa u medicinske svrhe za izvoz nije bilo izvodljivo za male farmere zbog velikih troškova. 

Naime, dozvole koštaju 1.465 dolara. Da biste pokrenuli "postrojenje" za medicinski kanabis potrebno je iskeširati od 182.000 do 304.000 dolara, što malo ko može da priušti.

Za farmere Istočnog Kejpa ipak ima dobrih vesti, jer se soj ove biljke koji raste u tim krajevima pokazao dobrim u lečenju raka dojke.

Ukoliko se dokaže da je zaista efikasan u lečenju, to bi tradicionalnim farmerima moglo da donese šansu za novi život.

 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi