Šta stoji iza kopnene operacije Izraela u Libanu: Pre 18 godina Hezbolah ih je iznenadio, a čemu se sad nadaju?

Poslednji put kada je izraelska vojska imala kročila na tlo Libanu doživela je debakl. U višemesečnom ratu koji je počeo u julu 2006. izraelski vojnici su vodili žestoke borbe, dok su borci Hezbolaha vodili jednu tenkovsku kolonu za drugom u pažljivo pripremljene zasede.

Uništeno je najmanje 20 tenkova, a poginuo je 121 izraelski vojnik. Vinogradska komisija koju je imenovala vlada, osnovana za procenu ishoda rata, zaključila je da je "Izrael pokrenuo dugi rat koji se završio bez njegove jasne vojne pobede".

Ta kampanja, pod kodnim nazivom Operacija Promena smera, rezultirala je, prema rečima Komisije, neuspehom.

- Sve u svemu, izraelska vojska nije uspela, posebno zbog ponašanja visoke komande i kopnenih snaga, da pruži efikasan vojni odgovor na izazov koji joj je postavio rat u Libanu - navodi se u saopštenju.

Skoro dve decenije kasnije izraelska vojska je u utorak objavila da pokreće "ograničenu, lokalizovanu i ciljanu" kopnenu operaciju na jugu Libana protiv Hezbolaha. Ali dokazi na terenu, zasnovani na prirodi i obimu trupa i tenkova koje je Izrael mobilisao za operaciju, sugerišu da se zemlja možda priprema za dužu invaziju na Liban.

Hezbolah, koji je negirao da su izraelske trupe ušle na teritoriju Libana u utorak, počeo je da lansira rakete na Izrael 8. oktobra prošle godine u pokušaju da izvrši pritisak na južnog suseda da prihvati prekid vatre u Gazi. Oko 60.000 stanovnika sa severa Izraela raseljeno je zbog bombardovanja Hezbolaha.

Tanjug/AP Photo/Baz Ratner

Libanska grupa je više puta obećavala da će prekinuti sva neprijateljstva ako Izrael okonča rat u Gazi, pokrenut nakon Hamasovog napada 7. oktobra tokom kog je u Izraelu ubijeno skoro 1.200 ljudi. Više od 41.600 Palestinaca je ubijeno u ratu u Gazi.

Izraelski projektili koji su ciljali Liban raselili su tokom prošle godine više od 100.000 ljudi. Prošle sedmice Izrael je intenzivirao bombardovanje naletom vazdušnih napada na ciljeve Hezbolaha, uključujući onaj u petak u kom je ubijen dugogodišnji vođa grupe Hasan Nasralah. Tokom samo prošle nedelje oko milion Libanaca moralo je da napusti domove i zajednice, tražeći sklonište u školama, kampovima i na ulicama.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je cilj da se "osigura da Hezbolah više ne predstavlja pretnju za Izraelce, posebno za one raseljene zajednice koje vlada namerava da vrati kućama".

Ali analitičari kažu da njegova vlada možda potcenjuje sposobnost grupe da se bori na domaćem terenu i rizik da bi Izrael mogao da doživi još jedan dugotrajni rat u Libanu.

Borbena spremnost

Činilo se da je načelnik generalštaba izraelske vojske Herci Halevi ukazao na lekcije iz 2006. o borbenoj spremnosti kada se prošle nedelje obraćao 7. oklopnoj brigadi uoči kopnenog upada.

Tanjug/AP Photo/Baz Ratner

- U susretu sa operativcima Hezbolaha, pokazaćete im šta znači suočiti se sa profesionalnom, visoko kvalifikovanom i iskusnom silom. Dolazite mnogo jači i mnogo iskusniji od njih. Ući ćete unutra, uništiti neprijatelja tamo i odlučno sravniti njihovu infrastrukturu - rekao je on grupi vojnika.

Uz 7. oklopnu brigadu, izraelska vojska je mobilisala 98. diviziju vazdušno-desantnih trupa, koje su se mesecima borile protiv Hamasa u Gazi, i aktivirala rezerviste koji služe u jedinicama koje pripadaju Severnoj komandi.

Urednik Al Džazire za odbranu Aleks Gatopulos rekao je da Izrael slanjem elitnih jedinica Hezbolahu prenosi poruku da je ozbiljan u cilju da ga razbije.

- Divizija ima od 12.000 do 14.000 elitnih vojnika i biće podržana desetinama tenkova i, naravno, artiljerijom - rekao je Gatapulos, dodajući da su vojnici raspoređeni u južnom Libanu takođe "prekaljeni u borbi, iako iscrpljeni do sada, nakon godinu dana sukoba".

Za razliku od 2006. godine, kada je Izrael na brzinu pokrenuo operaciju reagujući na to što je Hezbolah ubio osam njegovih vojnika i oteo dvojicu oficira, vojska je postavila teren za svoju sadašnju vojnu ofanzivu.

Dana 23. septembra pokrenuo je masivne vazdušne napade na Hezbolahove zalihe, skladišta i lansere širom Libana, manje od nedelju dana nakon što su pejdžeri i voki-tokiji koje su koristili članovi Hezbolaha eksplodirali u napadu za koji grupa okrivljuje Izrael.

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

U petak je vođa Hezbolaha, koji je bio na čelu grupe 32 godine, Hasan Nasralah, ubijen u izraelskom vazdušnom napadu na Bejrut. Nekoliko drugih visokih lidera i komandanata Hezbolaha takođe je ubijeno poslednjih dana.

Rodžer Šanahan, bivši oficir za vezu sa australijskom vojskom tokom rata između Izraela i Hezbolaha 2006. godine, rekao je da je izraelska vojska "naučila lekcije" iz poslednjeg sukoba i da je "degradirala" Hezbolahove sposobnosti.

- Mnogo je više planirano nego 2006. godine, mnogo više je bilo pripremnih radova, a Hezbolah je degradiran do tačke na kojoj nije bio 2006. godine - rekao je bezbednosni analitičar Bliskog istoka za Al Džaziru.

Netanjahuov politički cilj da obezbedi povratak raseljenih Izraelaca na sever, međutim, još ne može da se garantuje.

- Vojsci je veoma teško da postigne politički cilj. Drugo pitanje je da li možete da budete sigurni da će sever Izraela biti bezbedan da se svi vrate - i to je političko pitanje koliko i vojno - kaže Šanahan.

Odgovor Hezbolaha

Hezbolah nikada nije prestao da se priprema za rat sa Izraelom.

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

- Hubris je opasno stanje. Kada ne mislite da vaš protivnik može da uzvrati, vi ga potcenjujete - rekao je Gatopulos o izraelskoj vojsci.

U poređenju sa 2006, Hezbolah je sa oko 5.000 vojnika raspoređenih na jugu porastao na desetine hiljada boraca. Procenjuje se da ima oko 3.000 boraca u elitnim snagama Radvan, koje "treniraju na jugu i poznaju puteve i teren kao svoj džep", rekao je Gatopulos.

Za Hezbolah se kaže da poseduje arsenal projektila koji broji desetine hiljada raketa. Grupa je takođe sticala borbeno iskustvo u Siriji od 2013. godine kada je intervenisala u podršci režimu Bašara el Asada.

Dok izraelska vojska sada može da računa na snažnu flotu osmatračkih dronova kako bi odbila Hezbolahove zasede, podzemni borbeni tuneli i dalje će verovatno dati libanskoj grupi vojnu prednost na domaćem terenu.

- Hezbolah takođe ima bespilotne letelice i one mogu da uoče kretanje izraelskih trupa mnogo bolje nego 2006. godine. Obe strane imaju oči u bojnom polju, ali ako imate podzemne sposobnosti za koje neprijatelj ne zna, to vam daje mogućnost da iskočite i borite se na mestu i pravcu po vašem izboru koji će iznenaditi neprijatelja - objašnjava Gatopulos.

Ratni ciljevi

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

Nabil Kuri, bivši američki diplomata i viši saradnik u Arapskom centru u Vašingtonu, rekao je da Izrael ne ograničava svoje ciljeve u trenutnim sukobima na gađanje pojedinaca unutar Hezbolaha.

- Vojno su mogli da izaberu određene mete i da ubiju određene ljude. Ali njihovi ciljevi su mnogo širi od toga. Oni ulaze sa širokim planom za Gazu, za Zapadnu obalu, a sada, jasno, za Liban - rekao je Kouri.

- Tako da ne očekujem da će ovo biti kratka operacija i to sigurno neće biti pravi put za Izraelce. Biće teško. A otpor prema njima u Libanu verovatno će ih naterati da ostanu, hteli oni to ili ne - dodao je on.

Na kraju, izraelska vojska je postavila ambiciozan cilj da sprovede "ograničenu" operaciju koja ipak uklanja Hezbolahovu pretnju - cilj koji nije uspeo da postigne uvek iznova.

Prvi izraelski napad na Liban 1982. takođe je zamišljen kao kratka misija koja ima za cilj uništavanje pretnje koju predstavlja Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO). Međutim, to je rezultiralo 18 godina dugom okupacijom juga Libana i nepopularnim dugotrajnim ratom.

Izraelska kopnena invazija i masakr do 3.500 ljudi u palestinskim izbegličkim kampovima Sabra i Šatila takođe su na kraju doprineli pojavi novog neprijatelja u Libanu, Hezbolaha, čija je ideologija izdržala sve kasnije vojne napore da se on uništi.

Tanjug/AP Photo/Hassan Ammar

Jedno rešenje o kojem Izrael razmišlja kako bi postigao politički cilj povratka raseljenih stanovnika jeste stvaranje tampon-zone na jugu Libana.

Rešenje, koje podseća na dugu okupaciju koja je završena 2000. godine, "neće funkcionisati", rekao je Gatopulos.

- Ako želite da napravite tampon-zonu, morate da ostavite trupe na toj zemlji. I tako one postaju idealna meta - rekao je on, objašnjavajući da bi Izrael tada delovao izvan svog "ograničenog" obima i da bi upleo svoju vojsku u novu močvaru u Libanu.

Pored toga, Hezbolah ima veliki arsenal koji uključuje rakete većeg dometa koje mogu da pogode izraelsku teritoriju sa bilo kog mesta u Libanu, čineći tampon-zonu suvišnom u garantovanju bezbednosti severa Izraela.

Ostaje nejasno koliko je daleko, moralno i geografski, Izrael spreman da ide da bi osigurao svoje političke ciljeve, kažu analitičari.

Ako se osvrne na istoriju, kako kaže Gatopulos, "ovo bi mogla da bude veoma haotična operacija".

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi