Kako su preživeli psi u Černobilju? 38 godina nakon nuklearne katastrofe otkriveni detalji

Naučnici su otkrili da se potomci napuštenih pasa nakon nuklerane eksplozije u Černobilju 1986. godine razvijaju na neočekivani način. Uprkos strašnim uslovima, ne samo da su preživeli u poslednjih 38 godina već su i dve populacije pasa napredovale.

Jedna grupa živi u blizini bivših reaktora ukrajinske elektrane, dok je druga smeštena oko 10 milja dalje, među napuštenim zgradama Černobilja.

Izazovi s kojima su se suočili

Radioaktivnost: Psi su bili izloženi visokim nivoima radijacije, što je uticalo na njihovo zdravlje. Međutim, generacije pasa koje su usledile pokazale su određeni nivo genetske prilagodbe.

Hrana i voda: Napušteni psi su morali sami da pronalaze hranu, oslanjajući se na lov, ostatke iz napuštenih naselja, pa čak i na pomoć od radnika u elektrani.

Oštra klima: Hladne zime bile su ozbiljan izazov za preživljavanje, ali su psi uspeli da se prilagode stvarajući čopore radi toplote i zaštite.

Istraživačka grupa je proučavala pse kako bi bolje razumela kako uspevaju da žive u radioaktivnom okruženju i prilagođavaju se na njega, a istovremeno se bore sa hemikalijama koje su ostale nakon čišćenja i drugim opasnostima, ekstremnim vremenskim prilikama i ograničenim izvorima hrane.

Jedan od najzanimljivijih nalaza, prema izveštaju, bio je da postoje značajne genetske razlike između dve populacije. Studija, objavljena u časopisu "Canine Medicine and Genetics", kaže da još nije jasno da li je to posledica stresora iz okoline ili "genetskog odstupanja".

Profimedia

Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca bili su primorani da napuste svoje životinje nakon što je postrojenje eksplodiralo i požurili su da se evakuišu. Mnogi psi koji su se ukrštali od tada formiraju čopore radi zaštite i druženja, prenosi Earth.com.

Ljudi i psi u Černobilju

Uprkos zabrani nastanjivanja, u zoni isključenja danas radi određen broj ljudi, poput naučnika i vodiča za turiste. Mnogi od njih pomažu psima, hrane ih i pružaju im osnovnu veterinarsku negu. Pojedine humanitarne organizacije takođe su uključene u pružanje pomoći, uključujući sterilizaciju i vakcinaciju pasa.

Zanimljivosti o černobiljskim psima

Prilagodba genima: Naučnici proučavaju genetske promene kod ovih pasa kako bi razumeli efekte radijacije na žive organizme.
Druželjubivost: Psi iz Černobilja često pokazuju prijateljski stav prema ljudima, verovatno zbog nasleđene socijalizacije od kućnih ljubimaca pre katastrofe.
Turistički vodiči: Neki psi iz zone postali su "neformalni vodiči," prateći posetioce kroz napuštena naselja.

Katastrofa u Černobilju

Dve velike eksplozije desile su se u nuklearnoj elektrani na severu Ukrajine (tada delu Sovjetskog Saveza), 25. i 26. aprila 1986. godine. Odleteo je krov jednog od reaktora i u vazduh je ispušteno 400 puta više radijacije od atomske bombe bačene na Hirošimu.

Dva radnika su poginula u eksploziji, a najmanje 28 ih je stradalo u narednim mesecima usled akutnog izlaganja radijaciji. Tokom godina hiljade ljudi koji su radili ili živeli u blizini fabrike razbolelo se, a neki su imali i rak. Nesreća koja se dogodila nakon rutinskog testiranja smatra se najgorom nuklearnom katastrofom u istoriji.

Tokom godina, razne organizacije su se uključile da pomognu psima u vakcinaciji i medicinskoj nezi, pa čak i u šemama usvajanja. Studija, koju je vodio Državni univerzitet NC u Severnoj Karolini u SAD, prvi put je objavio da su naučnici istražili genetski kod pasa lutalica koji žive u blizini bivše fabrike.

Profimedia

Očekuje se da će dalja istraživanja pomoći stručnjacima da shvate ne samo kako psi evoluiraju u takvom okruženju, već i kako bi druge životinje, pa čak i ljudi, bili pogođeni u uporedivim okolnostima.

Jedan od autora studije, dr Metju Brin iz države Severna Koreja, rekao je:

- Možda ćemo moći da razumemo da li su genetske promene koje smo otkrili kod ovih pasa odgovor psećeg genoma na izloženosti sa kojima se suočavala populacija. Kako su psi preživeli u tako neprijateljskom okruženju i šta bi to moglo da znači za bilo koju populaciju - životinju ili ljude? Naoružana ovim znanjem, društva mogu imati priliku da zaštite divlje životinje i ljude od budućih ekoloških katastrofa, ako i kada do njih dođe.
 

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi