Divlje pčele preplavile Beograd! Više od 1.000 kolonija registrovano u prestonici, ljudi nisu svesni gde ih sve ima (FOTO)

Pčele su veoma bitne za opstanak ekosistema naše planete i bez njihovog napornog rada i truda, koje ulažu u oprašivanje, biljke ne bi mogle da formiraju plodove. U poslednje vreme sve je zastupljenije uzgajanje pčela u urbanim sredinama, pa tako i u Beogradu, a ono što mnogi Beograđani ne znaju je to da je u centralnim delovima prestonice u prethodnih 10 godina evidentirano čak 1.300 divljih pčelinjih kolonija.

Naime, kako je za 24sedam objasnila Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik na Biološkom fakuletetu Univerziteta u Beogradu, većina ljudi i ne zna da medonosne pčele mogu da žive i bez pomoći pčelara.

- Pčela je naša nativna vrsta koja svakako živi i divlje, u prirodi. Mi smo sasvim slučajno došli do velike količine podataka, gde se nalaze divlje kolonije u Beogradu i koliko ih ima. Informacije smo dobili zahvaljujući jednom beogradskom pčelaru koji je godinama primao pozive od građana koji su se žalili da su im se u domovima nastanile pčele i da im smetaju - kaže naša sagovornica.

Objašnjava da, nažalost, ne postoji gradska služba koji se bavi divljim pčelama i ljudi su prepušteni sami sebi.

- Pretražujući internet građani pronađu pčelarsko udruženje i obrate se pčelarima za pomoć. Pčele najviše vole da se nastane u drvenim kutijama od roletni, koje se nalaze iznad prozora. Iz ugla medonosnih pčela, njima je to drvena kutija, znači neki prirodni materijal, a sa jedne strane je čak i grejano, zato što se stanovi zimi greju. Njima je to idealno, jer one moraju jako puno da se potrude da prezime zimu - navodi Jovana Bila Dubaić za 24sedam.

Ističe da je u tim situacijama veoma lako skloniti saće i pčele. 

- Pčelar bez nekih komplikacija može da tretira te divlje kolonije. On pokupi saće i premesti pčele na drugu lokaciju u košnicu. Ne uspeju uvek baš sve da prežive, sve zavisi od situacije do situacije. Ima slučajeva i kada one uđu u neke šupljine od fasade, dimnjak koji se ne koristi, napušteni tavan ili se pozicioniraju na nekoj velikoj visini u šupljini stabla. Tada je veoma teško ukloniti ih - objašnjava naša sagovornica.

Ističe i da divlje kolonije medonosnih pčela postoje i u centralnim beogradskim parkovima.

- Njih građani često i ne primećuju, zato što im ne smetaju. Znam da postoje dve kolonije na Kalemegdanu i po jedna u Tašmajdanskom i Karađorđevom parku. Gradovi su dobri za pčele, one tu uživaju. Imaju raznovrsnu hranu, zato što su ljudi navikli da gaje različite biljke, čak je malo toplije nego u okolnim sredinama i ono što je najvažnije je to da nema pesticida. U poljoprivredi sada imate toliko pesticida da je to postalo neizdrživo za pčele, a u gradu se koriste u neuporedivo manjoj meri - navodi Jovana Bila Dubaić.

Naša sagovornica objašnjava da su divlje pčele u gradovima pronašle jednu oazu koja im sasvim odgovara.

- Na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", postoji ekipa biologa koja je uporedila genetički divlje i gajene pčele. Uzeli su po nekoliko radilica iz 50 divljih kolonija i uporedili su ih sa radilicama iz okolnih gajenih društava. Iako su ista vrsta, rezultati govore da su divlje pčele mnogo raznovrsnije i praktično samim tim zdravije, nego gajene. Može se reći da su gajene iste genetički, kao klonovi, a divlje, na njih je delovala prirodna selekcija, prepuštene su same sebi, i one su mnogo otpornije na bolesti, jače su, i genetički raznovrsnije. Ovo istraživanje je zapečatilo našu teoriju da su divlje pčele nešto posebno, jer je genetička analiza rađena dve godine - zaključila je Jovana Bila Dubaić za 24sedam.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi