Nije dobro ni za žitarice: Pšenici hitno potreban sneg

Visoke spoljne temperature u decembru i u prvim danima januara loše utiču na pšenicu i druge ozime vrste. Blaga zima ne pogoduje ni voću pa bi ovakve vremenske prilike mogle da ugroze ukupne prinose domaćih proizvođača, piše „Politika“.

Prošle jeseni u setvi upravo je pšenica zauzela najveće površine, jer se bolje pokazala od kukuruza  u vreme suše. Procene su da je zasejana na površini između 700.000 i 730.000 hektara, što je i do 100.000 hektara više nego u 2021.

– Ovako visoke temperature nikako nisu dobre za biljke, jer je to veliko odstupanje u odnosu na uslove na koje smo navikli u ovom periodu – kaže za beogradski dnevnik profesor Miroslav Malešević sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Prema rečima tog vodećeg domaćeg stručnjaka za strna žita, kod pšenice koja je zasejana u optimalnim rokovima neuobičajeno toplo vreme izazvaće pojačano bokorenje i tu bi mogao da nastane problem zbog mogućeg ranog poleganja. Ovo se, dodaje, može sprečiti primenom regulatora rasta, što proizvođači uveliko koriste.

Međutuim, pšenici koja je sejana u novembru i decembru ova temperatura je dobro došla.

- Na prvi pogled ona lepo izgleda ali kakav će biti dalji tok vegetacije zavisiće od toga da li će proizvođači moći da nabave dovoljno azotnog đubriva za prihranu pšenice. A jesenas, kao što je poznato, nismo imali dovoljno đubriva za osnovnu dozu koja je vrlo važna – napominje Malešević.

Zbog toga bi sneg sada bio dobrodošao da prekine dalju vegetaciju i da nastupi zimsko mirovanje.

– Bilo bi jako dobro da padne sneg i da neko takvo stanje potraje do sredine februara. To bi bilo idealno jer bi se tako povećala i rezerva vlage u zemljištu – naglasio je Malešević.

I voćari moraju da budu za oprezu

Malešević je upozorio ratare da su rezerve valge trenutno manje nego u istom periodu prošle godine što je velika opasnost i za voćne kulture. Proizvođačima pšenice ne savetuje da sada upotrebljavaju azotno đubrivo i da sa time treba sačekati do druge polovine februara.

– Imali smo takvih godina da zima i niske temperature nastupe i kasnije u februaru pa čak i početkom marta i tu bi stradali najbolji usevi. Zbog toga bi bilo poželjno da biljke sada pređu u fazu mirovanja – zaključuje profesor Miroslav Malešević.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi