Pšenica željna snega: Za hleb ćemo imati, sve ostalo je na sreću
Pšenica na poljima se uželela snega a ako ga bude ratari mogu samo se nadaju prosečnom rodu, jer sa agrotehnikom su ove sezone zakazali
Ono što odgovara energetici, i građanima generalno, a to je topla zima, ostavilo je veoma loš trag na poljima i voćnjacima Srbije. Voće je prerano propupilo a na poljima je hlebno zrno daleko od dobrog stanja. Ratari se nadaju da će u februaru biti snega kako bi se bar malo popravila situacija, kaže za 24sedam Petar Radić, stručni savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.
- Pšenica, pogotovo ona koja je ranije posejana, je dosta odmakla u fazi razvoja jer nema hladnoće i nega da je uspori. Biljke su zbunjene ovim toplim vremenom, ima i onih koje su počele da se žute, zbog toplog u suvog vremena su se pojavile i neke bolesti- Čak su neke uljane repice koje su rano sejane presejavane jer su previše oterale u masu – objašnjava Radić.
Ali, toplo vreme nije jedini faktor koji bi mogao ove godine da značajno ošteti prinose. Zbog poznatih problema sa visokim cenama veštačkog đubriva, ratari su ove sezone malo prištedeli na za 17 odsto povećanoj površini od 725.000 hektara, na koliko je pšenica zasejana ove godine.
- Na nekim parcelama se vidi da fali azota, pa biljke počinju da menjaju boju. Bojim se da ni u prihrani neće biti poštovane pune agrotehničke mere, imajući u vidu cene azotnih đubriva. Biće to, bojim se, jedna posna proizvodnja – napominje Radić.
Pročitajte još:
Iako Radić kaže da situacija još može da se „izvuče“, i da je još prerano govoriti o lošem rodu 2023. godine, optimizma „ne pretiče“. Samo zbog naveliko smanjenog đubriva rob može da bude manji za četvrtinu ili čak trećinu, a gde je tu još ova zimska suša…
Nema izvoza zbog visoke cene
Direktorka udruženja proizvođača i izvoznika "Žita Srbije", Sunčica Savović, rekla je da je izvoz pšenice i kukuruza iz Srbije potpuno stao iako više nema izvoznih kvota. U crnomorskom regionu velika je ponuda pšenice iz Mađarske, Rumunije, Bugarske i Ukrajine, a srpska roba nije konkurentna po cenama a i malo je ima.
Srpski paori koji nisu prodali pšenicu u novembru za 44 dinara, neće prodavati ni sada po 35 dinara, sve dok ih trošak kupovine đubriva za prihranu ne natera.
- Znaćemo više krajem februara ili marta. Ako bude bilo padavina, to će poboljšati stvar a ako ne bude… U najboljem slučaju možemo da se nadamo prosečnom rodu pšenice. Za hleb i domaće potrebe će svakako biti a sve preko toga je pitanje – zaključuje ovaj agrostručnjak.
Problemi i sa aflatoksinom
Vest da najveće srpske mlekare ograničavaju kupovinu mleka sa nivoom aflatoksina većim od EU norme od 0,05 mikrograma po litru, što je pet puta manje od srpske prakse, dobra je vest za potrošače ali ukazuje na jedan veliki problem o kojem se malo govori.
U srpskom kukuruzu prošlogodišnjeg roda ima dosta aflatoksina, što je ne samo problem da se plasira u inostranstvu već i zbog toga što taj otrov kroz ishranu životinja u Srbiji dolazi i u meso i mleko. Mali prometi kukuruza na Produktnoj berzi u Novom Sadu ukazuju na razlog a sada se problem on preselio i u mlekare.
- Aflatoksina ima i tu je najveći problem kod izvoznika kukuruza. Doduše, manji je izvoz bio i zbog vodostaja. A ako ima aflatoksina u kukuruzu mora biti i u mleku. Mada, nisam siguran da i u ovom poljskom mleku koje uvozimo nema aflatoksina kao u našem, jer to ne muči samo našu poljoprivredu. Takva je, jednostavna, bila godina – kaže Radić.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari