Vina iz Srbije u svetu: Kome sve prodajemo vino, i po koliko

U poređenju sa cenama najvećih izvoznika vina na svetskom tržištu, srpska vina s prosečnom izvoznom cenom od 1,7 dolara po litri skoro su pet puta jeftinija od francuskih, i preko dva puta od italijanskih.

Povoljniji smo od Australije i Čilea, a skuplji u odnosu na Španiju. Naša vina su više nego upola jeftinija od svetskog proseka, ali zato cena raste intenzivnije. To je, nažalost, više posledica inflacije nego povećanja kvaliteta, ocenjuju stručnjaci, a prenosi magazin „Biznis i finansije“ (B&F).

U svetu vina, ubedljivo dominira pet država. Italija, Španija, Francuska, Čile i Australija su najveći izvoznici vina, sa oko 70% udela u međunarodnom izvozu. Ove zemlje diktiraju kvalitet, uslove prometa i prosečnu izvoznu cenu, koja raste oko 2,4% godišnje.

Taj rast je delimično uslovljen i inflacijom, a prošle godine prosečna izvozna cena vina na svetskom tržištu iznosila je 3,6 dolara po litri, navode Branislav Vlahović i Vuk Radojević, profesori Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u analizi o cenovnoj konkurentnosti srpskog vina u izvozu.

Proizvodnja vina uključuje visoke ulazne troškove, a mnogi proizvođači rade sa relativno malim maržama. Cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu određuje više faktora, od troškova proizvodnje i radne snage, preko poreske politike i finansijskih podsticaja u određenoj državi, do toga koje vrste vina preovlađuju u izvozu i kakav je njihovo kvalitet.

Niža cena u odnosu na konkurenciju može privući veći broj kupaca, ali ako se ona postiže usled lošijeg kvaliteta, to predstavlja ozbiljnu pretnju po isplativost izvoza.

Srpsko vino se pije u, praktično, samo pet zemalja

Srbija je u poslednjih pet godina izvozila oko 11,5 miliona litara vina godišnje, pri čemu se izvoz smanjivao u proseku za 0,8%, dok je prosečna vrednost izvezenog vina iznosila 18,7 miliona dolara.

Naša zemlja zauzima 35. mesto u svetu sa udelom od 0,09%, dok je to učešće na evropskom tržištu nešto veće (0,13%).

Prosečna izvozna cena vina iz Srbije iznosi 1,7 dolara po litri i niža je više nego upola u odnosu na prosečnu svetsku cenu. Ali cena srpskog vina raste intenzivnije od svetskog proseka, po stopi od skoro 3% godišnje. To je, nažalost, više posledica inflacije nego povećanja kvaliteta, ocenjuje se u studiji.

24sedam/Goran Sivački

 

U poređenju sa najvećim svetskim izvoznicima, naša vina su na globalnom tržištu skoro pet puta jeftinija od francuskih, i više od dva puta od italijanskih. Njihova cena je niža u odnosu na vina iz Australije i Čilea, a viša u poređenju sa prosečnom cenom vina koja se izvoze iz Španije.

Srbija od ukupnog izvoza vina, 94% plasira na tržištima pet zemalja: Rusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Kine.

Najviše i najjeftinije prodajemo Rusima

Kada se poredi pet najvećih izvoznih tržišta, vino prodajemo najjeftinije u Rusiji. Tamo završava više od polovine ukupnog izvoza srpskog vina, odnosno 5,9 miliona litara.

Prosečna izvozna cena na rusko tržište iznosi svega 1,2 dolara po litri, a dodatna loša vest je da ona pada u proseku za 2,2% godišnje. Na ovom tržištu svoja vina prodajemo za skoro trećinu jeftinije u odnosu na prosečnu cenu koju ostvarujemo u ukupnom izvozu vina.

S druge strane, iz Rusije uvozimo vino po prosečnoj ceni od 1,8 dolara za litru, što je 49% više u odnosu na cenu koju naša vina ostvaruju na ruskom tržištu.

Sledeće najveće izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde plasiramo oko 2,7 miliona litara godišnje, odnosno skoro četvrtinu ukupnog izvoza vina. Prosečna izvozna cena srpskog vina na ovom tržištu iznosi 1,6 dolara po litri i raste po godišnjoj stopi od skoro 5%.

U isto vreme, odatle uvozimo vino po prosečnoj ceni od 2,3 dolara po litri, što je za više od trećine skuplje u poređenju sa cenom koju naša vina postižu na tom tržištu.

Za Kinu malo, ali skupo   

U Crnu Goru izvozimo oko 1,2 miliona litara godišnje, ili oko 10% ukupnog izvoza vina. Prosečna izvozna cena od 2,8 dolara po litri je znatno viša od one koju ostvarujemo u Rusiji i Bosni i Hercegovini, ali ona raste gotovo neznatno, za 0,2% godišnje.

Prosečna uvozna cena crnogorskih vina u našu zemlju iznosi 2,6 dolara po litri, što je oko 9% niže u poređenju sa cenom koju postižu srpski vinari na crnogorskom tržištu.

Četvrto najveće izvozno tržište za srpska vina je Hrvatska, gde prosečno plasiramo 730.000 litara godišnje. Količina koju prodajemo u Hrvatskoj iznosi oko 6% ukupnog izvoza domaćeg vina. Obim izvoza pada godišnje za skoro 20%, ali gotovo isto toliko raste prosečna cena po litri, koja se kreće oko 1,7 dolara.

Prosečna uvozna cena vina iz Hrvatske je 1,5 dolara za litar i oko 13% je niža od cene po kojoj izvozimo vino na ovo tržište.

Srbija najmanje izvozi vina u Kinu, oko 380.000 litara godišnje, ali po najvišoj prosečnoj ceni od 3,8 dolara po litri, pri čemu ona raste iz godine u godinu oko 9%.

Na kineskom tržištu prodajemo vino po ceni koja je 117% viša u odnosu na prosečnu izvoznu cenu vina iz Srbije. Vina iz Kine uvozimo po prosečnoj ceni od 4,1 dolara po litri, što je 9% više u odnosu na cenu po kojoj prodajemo svoje vino Kinezima.

Srbija prodaje vino Crnoj Gori i Hrvatskoj skuplje u odnosu na prosečnu uvoznu cenu na tim tržištima. S druge strane, u Rusiju, Bosnu i Hercegovinu i Kinu izvozimo vina po nižoj ceni od presečne koju te zemlje plaćaju za vino iz uvoza.

A u svetu: Francuska neguje skupoću

Francuska je po skupoći svojih vina ostavila celokupnu svetsku konkurenciju daleko iza sebe, čak i one države koje su zajedno sa njom među vodećom petorkom.

Izvozna cena francuskog vina raste za više od 4% godišnje i prošle godine je dostigla 7,9 dolara po litri, za preko dva puta više od svetskog proseka. Jedan od glavnih razloga je struktura izvoza, gde preko dve petine čine izuzetno kvalitetna vina sa geografskim poreklom.

Tokom poslednje decenije, najveći rast u izvozu francuskih vinara beleže šampanjska vina.  
Drugoplasirana Italija sa prosečnom izvoznom cenom od 3,6 dolara po litri je na nivou svetskog proseka, a ta cena neznatno raste po stopi od 0,2% godišnje.

Italija je sa svojim vinima na svetskom tržištu više nego dvostruko jeftinija od Francuske, ali je skuplja od Australije. Izvozna cena vina sa ovog kontinenta je pala za 2,9%, na 2,5 dolara po litri.

Znatno manja tražnja u inostranstvu, ali i vrlo visoki porezi na proizvodnju vina u Australiji, dodatno su umanjili zaradu tamošnjih vinara.

Španija, šampion vina u rinfuzi

Čileanski vinari prodaju svoje vino u svetu još jeftinije od njihovih kolega u Australiji, ali beleže manji pad cene. Ona je prošle godine bila niža za 0,5% i iznosila je 2,2 dolara po litri. Na znatno manju izvoznu cenu od svetskog proseka bitno utiče i struktura izvezenog vina iz ove latinoamerički zemlje, gde 55% čini vino u bocama, dok je ostatak u rinfuzi.

Španska vina su među vodećom petorkom daleko najjeftinija, sa prosečnom izvoznom cenom od 1,5 dolara po litri, što je godišnji pad od čak 3,6%. Španci imaju ovako niske cene pre svega zato što su najveći svetski izvoznik vina u rinfuzi.

Njihovo vino u cisternama čini više od petine ukupne rinfuzne prodaje u svetu. To je vino bez geografskog porekla, napravljeno od neklasifikovanih sorti grožđa. Ono ima udeo od preko 55% u ukupnom izvozu vina iz Španije, a njegova cena se kreće od 45 do 55 evro centi za litar.

Niža cena se postiže i zato što vina u rinfuzi imaju znatno manje troškove pakovanja po jedinici proizvoda. Proizvođač nema izdatke za boce, čepove, linije za flaširanje, niti prateće troškove radne snage. Vino se transportuje u velikim rezervoarima, a zatim se flašira nakon uvoza. Ušteda može biti značajna, jer flaša učestvuje i do 20% u ukupnoj maloprodajnoj ceni jeftinijeg vina.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi