Prava tradicija: Jedinstven dragulj Srbije još malo kao nov (FOTO+VIDEO)

Trijumf, oplenka, žilavka i roze Kraljevskog vinograda ponovo će imati svoj dom u sjaju kakav je bio  kada je 1931. kralj Aleksandar I podigao Kraljevu vinariju u Oplencu jer ovaj biser srpske vinske ali i opšte kulturne baštine ponovo zahvaljujući projektu „EU za kulturno nasleđe i turizam“.

U okviru tog projekta završeni su radovi na prvoj fazi rekonstrukcije i proširenja Kraljevog podruma,  tako da su Opština Topola, Misija Evropske komisije u Beogradu I Ambasada Nemačke, imali čime danas da se pohvale.

U projektu, koje finansiraju  Evropska unija i Vlada Nemačke a sprovodi nemački GIZ, adaptirana je, sanirana i revitalizovana Kraljevska vinarija, obnovljeni su krovovi, urađeni arhitektonsko-građevinski radovi i popravljene i energetske i hidro instalacije. Nastavak radova biće usmeren na uređivanje enterijera i eksterijera i biće izveden u okviru narednog projekta, kaže za 24sedam Nebojša Glišić, glavni i odgovorni arhitekta na projektu rekonstrukcije.

24sedam/Viktor Halas

 

-- Potrudili smo se da zadržimo one delove koje su krucijalno bitni, kao što je ova centralna dvorana, da tu vratimo kompletno kao što je nekada bilo, a da na neke pojedine delove objekta primenimo savremen pristup. Sada imamo veliki broj turista, a ovo je nekada bio industrijski objekat koji je postao muzej i vinarija. Želimo da objekat oslika i vreme u kome je nastao, da prikažemo kako izgledaju sve mašine i alati koji su se koristili u vinarstvu, ali i da dobijemo prostorije, kao što su ove koje su malo modernije, i koje na savremeni način mogu da prezentuju kako se vino prerađivalo u tom periodu. Na primer, dobili smo na potkrovlju oko 400 kvadrata novog izložbenog prostora koji ćemo da iskoristimo za sve one eksponate koji do sada su stajali u fundusu da je prikažemo javnosti. To je generalno, jedan od najvećih problema kod nas u Topoli, da imamo bogatu istoriju i da nas su na magacini puni, a jednostavno nemamo gde da to prikažemo – ističe arhitekta Glišić.

Tek kada se krenulo sa radovima shvatio se obim posla jer prethodno je došlo do urušavanja krova, pa je morala da se zameni čitava konstrukcija, a prodiranje vode je ozbiljno štetilo podrumima i tehnološkom delu za proizvodnju. Svi radovi morali su da se uklope u savremene standarde, od seizmičkih do protivpožarnih.

U drugoj fazi sledi uređenje kompletnog spoljnjeg prostora i privođenje celokupnog objekta nameni za turizam i za proizvodnju vina.

Srpski biseri su i evropski

Nikola Selaković, ministar kulture, zahvalio se Evropskoj uniji i GIZ-u na saradnji i istakao da će ministarstvo pomoći u otvaranju muzeja u Kraljevoj vinariji.

- Želim svima da zahvalim na ovom ulaganju koje objedinjuje tradiciju i budućnost - rekao je ministar Selaković.

 

Kraljevu vinariju podigao je kralj Aleksandar I Karađorđević 1931. godine kao jednu od najsavremenijih vinarija na Balkanu. On 2007. godine Kraljeva vinarija ponovo proizvodi vino isključivo iz sopstvenih vinograda, a poseduje i muzej i podzemnu vinoteku sa 280 flaša vina velike vrednosti, i time je potencijalni magnet za vinske ali i „obične“ turiste.

- Evropska unija podržava razvoj vinskog turizma u Srbiji kroz rekonstrukciju ove vinarije, čija je vrednost upravo završene prve faze radova 1,35 miliona evra, dok će u sledećoj fazi obnova eksterijera i enterijera iznositi pola miliona evra. Ovu vinariju godišnje poseti pedeset hiljada turista, a naša očekivanja su da će, nakon završetka svih radova, godišnje dvostruko više turista doći u Kraljevu vinariju -  rekao je Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine.

Obnova kompleksa Kraljeve vinarije u okviru Zadužbine kralja Petra I Karađorđevića deo je projekta "EU za kulturno nasleđe i turizam" koji se, između ostalog, bavi obnovom i rekonstrukcijom važnih kulturnih i istorijskih objekata u cilju promocije Srbije kao kulturne i turističke destinacije.

- Naš cilj je da kroz ovaj projekat sačuvamo bogato kulturno i istorijsko nasleđe Srbije. Kraljeva vinarija je, svakako, važan dragulj u ovom nasleđu. Istovremeno, ulaganjem u infrastrukturu i kulturne lokalitete, cilj nam je i da povećamo i podržimo turističke kapacitete ovog regiona i tako pomognemo lokalnoj ekonomiji, zapošljavanju i povećanju standarda. Danas smo tu povodom završetka prve faze radova na ovoj vinariji. EU će nastaviti i u narednim mesecima da oživljava punu lepotu i potencijal Kraljeve vinarije, privlačeći turiste i pružajući time podršku lokalnoj proizvodnji vina u Topoli i okolini -- rekao je Emanuele Žiofre, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

24sedam/Viktor Halas

 

Obnovom Kraljeve vinarije da dobitku nije samo ova institucija, ili Zadužbina Kralja Petra I kojoj pripada, već i Topola ali i cela Srbija.

- Topola je mesto od izuzetne važnosti za Srbiju, ne samo zbog svoje bogate istorije i kulturnog nasleđa, već i zbog ogromnog potencijala za razvoj celog regiona. Nemačka je ponosna što podržava napore usmerene ka ekonomskom rastu i poboljšanja uslova života u ovom važnom regionu - rekla je Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji.

Francuska u srcu Srbije

Kraljeva vinarija je nastala kada je kralj Aleksandar I nastavio poduhvat svog oca kralja Petra I i dede kneza Aleksandra, zasadivši na preko 50 hektara 150.000 čokota sorti traminac, šardone, game i pino noar nabavljenih u Francuskoj.

Knez Aleksandar se ozbiljnije posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Kralja Petra I u ove krajeve. Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje. Tada je u Topoli i okolini bilo oko 1.500 hektara vinograda.

U vinogradima kralja Aleksandra uz francuske su zasađene su i autohtone domaće sorte koje su davale odlične kupaže, pa su vremenom nastala poznata vina trijumf, oplenka, žilavka i roze a Kraljevski vinograd postao rasadnik kvalitetnih sorti koje su potraživala ogledna dobra, poljoprivredne škole i domaćinstva.

 Vina koja su se dobijala sa kraljevskih vinograda su se služila prilikom zvaničnih poseta evropskih vladara ali su našla i svoj put do trpeze stranih dvorova. Arhivsku vinoteku danas čini oko 280 flaša iz doba kada su srpski kraljevi u Topoli gajili lozu i proizvodili vino. Najstarije je „žilavka” iz 1931. godine, a najmlađe vino je iz šezdesetih godina 20. veka.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi