Hoćemo li iskoristiti ono što Forum u Davosu zove „posao budućnosti“

U narednih pet godina u svetu će se otvoriti 170 miliona radnih mesta, ali će primena AI i promene na ekonomskom planu zatvoriti 92 miliona, tako da će se broj u zbiru povećati za nekih 78 miliona, kaže računica Svetskog ekonomskog foruma (WEF), organizatora čuvenog Foruma u Davosu.

I, ako se ponesemo hajpom oko veštačke inteligencije (AI), pomislili bismo da će nove poslove doneti (samo) tehnološki sektor. Međutim, kaže analiza WEF, gotovo polovinu od tih novih poslova napraviće najstarija privredna grana na svetu – poljoprivreda.

Krajem decenije, čak 34 miliona ljudi više nego danas biće zaposleno u agraru i granama koje se na njega naslanjaju, kao što je prehrambena industrija. A motor ovakvih promena neće biti, ili bar neće biti u većem delu, AI i tehnologija, već zelena tranzicija, odnos ekologija.

Napori za smanjenje emisije ugljenika i prilagođavanje kataklizmičkim klimatskim promenama (svedočimo danas požarima koji gutaju Kaliforniju u SAD), povećaće značajno sektor u kome sad radi 200 miliona ljudi, kaže istraživanje u kome je anketirano više od 1.000 najvećih poslodavaca iz 22 industrijska klastera i sa 14 miliona radnika.

Koliko Srbiji znači agrar

I Srbija bi trebalo da uhvati na vreme voz trenda koji sledi, jer trenutno je situacija potpuno drugačija. A potrebno je vreme za prilagođavanje, jer i za rad u agraru, pogotovo savremenoj i visokotehnološkoj poljoprivredi, potrebni su znanje, obuka, škola...

U srpskoj poljoprivredi broj zaposlenih trenutno opada, i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u trećem kvartalu 2024. godine (poslednji zvanični podaci), radilo je nešto manje do 27.000 ljudi. Sa prehrambenom industrijom (oko 92.000 zaposlenih), industrijom pića i prerade duvana, taj broj raste na gotovo 129.000 ljudi.

To jeste broj koji je veći nego što zapošljava građevinska industrija (oko 126.000) ili informacioni i “informisanje i komunikacije“ (108.000), ali je i za 3,1% manje zaposlenih samo u poljoprivredi nego što je bilo u istom kvartalu 2023. godine (dok u prehrambenoj industriji broj stagnira sa +0,4%).

Potreba, ako je verovati WEF-u, već postoji, a očigledno postoji i domaći potencijal, jer i pored manjeg broja zaposlenih ostvaren je, na primer, veći izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

U periodu januar-novembar 2024. godine, iz Srbije je u svet otišlo ove robe za 4,5 milijarde evra (rast 5,9%), što je za oko milijardu više nego što je bio vredan izvoz softverskih usluga i proizvoda IKT sektora.

Od toga, izvoz poljoprivrednih proizvoda je bio „težak“ 1,1 milijardu evra, prehrambene industrije 2,6 milijardi, dok su ostatak popunile industrije pića (456 miliona evra) i duvana (329 miliona).

O trendovima i prilikama za posao od danas do 2030. godine, i šta će nam doneti (i odneti) AI, a šta zelena tranzicija, biće više rasprave na sledećem Forumu u Davosu od 20. do 24. januara, a potom će i regionalni agro-stručnjaci imati priliku da kažu svoje na AgroBelgrade 2025 od 30. januara do 1. februara u Beogradu.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi