Bankrot američke banke uzdrmao tržišta: Da li su i koliko banke u Srbiji sigurne

Bankrot i zatvaranje Banke Silicijumske doline (SVB) krajem prošle nedelje negativno su uticali na Volstrit i na investitore. Analitičari su naveli da propast SVB izaziva bojazan da bi još neke banke mogle da se suoče sa sličnom sudbinom zbog visoke inflacije i rasta kamatnih stopa.

Ovakve vesti svakako su imale odjeka i na Starom kontinentu, pa i u Srbiji, gde se postavlja pitanje da li takav scenario može zahvatiti i domaće bankarsko tržište i da li su i koliko naše banke sigurne. Ali, pođimo redom...

Naglo povlačenje novca

Pre svega, važno je napomenuti kako je došlo do zatvaranja ove američke banke. SVB se specijalizovala za finansiranje informatičko-tehnoloških firmi i postala je 16. po redu banka po količini novca. Krajem prošle godine, banka je posedovala 209 milijardi dolara u sredstvima i oko 175,4 milijardi dolara u depozitima.

Banka je posrnula nakon što su njeni korisnici, uglavnom radnici u IT sektoru i kompanije s preduzetničkim kapitalom, počeli da povlače svoj novac.

Sve je počelo kada je banka, da bi povećala kapital, prvo nedavno prodala raspoložive obveznice, ali uz veliki gubitak, a potom je objavila plan za prodaju novih akcija da bi prikupila 2,25 milijardi dolara svežeg kapitala.

Međutim, to je izazvalo paniku među građanima i preduzetnicima, koji su za samo jedan dan povukli iz banke 42 milijarde dolara depozita, pa je SVB dan završila s negativnim gotovinskim bilansom od gotovo milijardu dolara. Zbog toga je regulator u petak zatvorio banku i preuzeo kontrolu nad preostalim depozitima. 

Ovo je, inače, drugi najveći bankrot jedne finansijske institucije u istoriji SAD-a.

Velika kriza

Zbog kraha američke banke, novinari koji su prisustvovali danas početku radova na izgradnji industrijskog parka u Dobanovcima pitali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića da li su i koliko banke u Srbiji sigurne.

Profimedia

Predsednik je istakao da banke u Srbiji sprovode striknu superviziju i da građani mogu da budu sigurni u banke koje rade uz dozvolu Narodne banke Srbije. On je dodao da će Srbija voditi računa da ne bude problema.

- Očigledno je šta se tu dogodilo, oni su jedna od ključnih banaka za startapove i davali su fiksne kamatne stope na velike svote, u turbulentnim vremenima. To je velika kriza ne samo u SAD-u. Vidim da Ministarstvo finansija SAD radi na posvećen i ozbiljan način da ne bude većih problema i posledica, ali problema ima. Vidim i da se Ruši Sunak, britanski premijer, bavi time da spasava britansku filijalu - rekao je Vučić.

Nikad manje problematičnih kredita

Da banke u Srbiji dobro stoje i da našem bankarskom sektoru ne preti ovakav, a ni sličan, scenario, uverila nas je i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Kako je istakla na nedavno održanom Kopaonik biznis forumu, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na tri odsto, što je i njihov najniži nivo i za 1,1 procentni poen niže od nivoa pre pandemije.

Tanjug/Jadranka Ilić

- To je pokazatelj da je kvalitet aktive banaka očuvan i nakon prestanka mera ekonomske pomoći države, da rast kamatnih stopa nije imao negativne efekte po finansijsku stabilnost i da su sve mere koje smo donosili dale željene efekte – naglasila je Jorgovanka Tabaković.

Kako je istakla, kreditni rejting zemlje zadržan je na korak od investicionog, uz ocenu rejting agencije da Srbija ima koherentan okvir ekonomske politike, kredibilnu monetarnu politiku, očuvan umeren nivo javnog duga, adekvatan nivo deviznih rezervi, kao i stabilan bankarski sektor.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi