Procena stručnjaka: Inflacija do kraja godine na 10 odsto

- Inflacija do deset odsto je malo više od zvanično projektovane, koja je osam odsto, ali u mnogome zavisi od spoljnih faktora - izjavio je danas izvršni urednik „Kvartalnog monitora“, profesor Ekonomskog fakulteta, Saša Ranđelović.

Ranđelović je na predstavljanju novog broja na Ekonomskom fakultetu kazao da je u Srbiji u martu ove godine inflacija dostigla vrhunac od 16,2 odsto, ali da od aprila ona blago opada usled slabljenja globalnih inflatornih pritiska i restriktivne monetarne politike, pa je tako u maju ona došla na 14,8 odsto.

- Majska inflacija u Srbiji u 2023. je bila druga najveća u Evropi, prva je bila Mađarska. To je posledica toga što smo mi prošle godine odložili povećanje cene energenata za ovu godinu. Tako smo imali inflaciju u Srbiji u decembru 2022. za oko dva procentna poena niža nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) ali je onda ona postala gotovo najveća u Evropi - rekao je Ranđelović.

Na usporavanja inflacije u Srbiji, kako kaže utiče slabljenje uticaja globalnih inflatornih kretanja, odnosno pad cena sirovina, hrane, metala  i energenata na svetskom tržištu.

On je naveo i da je u cilju obuzdavanja inflacije kao odgovor na rast javne potrošnje i Narodna banka Srbije (NBS) nastavila zatezanje monetarne politike i u junu je ponovo povećala referentnu kamatnu stopu, koja je od početka godine povećana za 1,25 odsto.

Rast BDP-a možda 20 odsto

Vest da je Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) potvrdio da Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program, kako je dodao izvršni urednik „Kvartalnog monitora“ uopšte nije iznenađujuća i potpuno je bila očekivana.

Prema njegovim rečima, iako je privreda Srbije u prvom kvartalu ove godine bila u stagnaciji, rezultati u pogledu privrednog rasta slični su sa  prosečnim kretanjima u zemljama CIE.

- Privredni rast se u Srbiji i dalje procenjuje na oko dva odsto, ali ipak postoji visok rizik da bude i slabiji - kazao je Ranđelović.

Faktori koji mogu negativno uticati  na rast privredne aktivnost, kako je dodao, su visoka inflacija, visoke kamatne stope, problemi u bankarskom sektoru u svetu, ali i geopolitički planovi koji remete dugoročne planove.

Ranđelović je naveo i da Srbija na tržištu rada u prethodnom periodu beleži solidne rezultate, odnosno da je stopa zaposlenosti porasla za 1,1 odsto, dok je stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu ove godine iznosila 10,1 odsto, što je za 0,8 procentnih poena manje nego u istom periodu 2022.

Prema njegovim rečima, broj zaposlenih, u privatnom sektoru je porastao za oko 9.000, dok je u javnom sektoru zabeležen pad.

- Od 2016. do 2023. broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za oko 12.000,  dok je broj zaposlenih u privatnom sektoru povećan za oko 420.000 - kazao je Ranđelović.

Dodao je da manjak radne snage izazvan demografskim faktorima čini poslodavce opreznijim u pogledu otpuštanja radnika.

On je kazao i da je deficit platnog bilansa osetno smanjen, usled snažnog rasta neto izvoza i visokog priliva kapitala, tako da se očekuje da spoljnotrgovinski deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2023. bude osetno manji nego u 2022.

Dodaje i da je rast izvoza posebno izražen u sektoru energetike, najviše zbog dobre hidrološke situacije, dok je usporavanje uvoza posledica pada cene energenata i uvezenih količina usled blage zime.

- Priliv stranih direktnih investicija u prva četiri meseca ove godine iznosio je 784 miliona evra, odnosno 5,2 odsto BDP-a, što je za 0,9 odsto BDP-a više nego u prvom kvartalu 2022. godine - naveo je on.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi