EBRD revidirala BDP Srbije, u 2023. rast 1,8 odsto
Srbija će ove godine ostvariti privredni rast nešto ispod proseka Zapadnog Balkana, pokazuje nova analiza Evropske banke za obnovu i razvoj
Na jugoistoku EU ove godine očekuje se privredni rast od dva odsto, da bi sledeće godine on porastao na prosečnih 2,8 odsto, kaže novi izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
U izveštaju objavljenom juče, u regionu Zapadnog Balkana revidirane su brojke za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju naniže, gde je rast ugrožen slabim rastom potrošnje i porast, dok su za Crnu Goru povećane jer je turistička sezona ispala bolja od očekivane.
Za 2024. godinu predviđa se rast do 3,4 odsto, što je i srednjoročni potencijal regiona.
Ekonomije Zapadnog Balkana suočile su se sa slabljenjem eksterne potražnje sa ključnog tržišta evrozone početkom 2023. ali ovo je bilo delimično nadoknađen snažnim performansama sektora turizma u privredama zasnovanim na uslugama, kao što su Albanija, Crna Gora i Kosovo (EBRD srpsku pokrajinu vodi kao nezavisnu teritoriju).
Pročitajte još:
Godišnja inflacija stope su dostigle vrhunac sa visokim stopama posebno zbog velikog udela hrane i energije u potrošačkoj korpi ali i institucionalnim faktorima kao što je tržišna moć u nekim sektorima (uključujući maloprodaju), a u nekima slučajevi ekspanzivna fiskalna politika.
Za slab rast BDP-a do kraja 2023. ključni su partneri iz evrozone, gde se beleže spore stope rasta (sa prognozom recesije u Nemačkoj) a inflacija, i uz usporavanje, nastavlja da uzima danak potrošnja domaćinstva.
Pada domaća tražnja u Srbiji
U Srbiji se u 2023. godini rast smanjio na 1,2 odsto na godišnjem nivou u prvom delu godine kada je pala potrošnja domaćinstava u skladu sa povišenom inflacijom.
Screenshot: EBRD
Poljoprivreda je zabeležila snažan godišnji rast stope, ali to je zbog niske osnovice u 2022, godini koja je obeležila suša. Industrijska proizvodnja bila je prigušena, što odražava slabu spoljnu potražnju.
Nakon dugotrajne kontrakcije u izgradnji, sektor građevinarstva se oporavio i podržao rast u drugom kvartala 2023. zbog nekoliko velikih javnih infrastrukturni projekata.
Velika zavisnost od Nemaca
Srpska privreda u velikoj meri, kao i mnoge druge u širem regionu, zavisi od tanja privrede u Nemačkoj. Na primer, EBRD kaže da izvoz centralnoevropskih zemalja snažno prati izvozne trendove Nemačke, pa korelacija dostiže 70-80 odsto u Mađarskoj, Slovačkoj i Sloveniji.
Za Nemačku, Međunarodni monetarni fond je dao revidirane prognoze rasta na 0,3 odsto u 2023. i 1,3 odsto 2024.
Deficit tekućeg računa se značajno smanjio u prvom polovine 2023. zahvaljujući smanjenju uvoza, niže globalne cene energije i značajnog izvoza električne energije.
Inflacija je ostala povišena, na 12,5 odsto u julu 2023. godine, dostižući vrhunac kasnije u Srbiji nego u drugim privredama Zapadnog Balkana i evrozone.
Inflacija takođe sporije usporava, delimično zbog prilagođavanja naviše regulisanih cena energije, što je dogovoreno po stendbaj aranžmanu (SBA) sa MMF.
Prva revizija u okviru SBA bila je završena u julu 2023. godine, i pokazala je da reforme u energetskim sektorom napreduju kako je predviđeno, ali sa zakašnjenjem u donošenju novog zakona o državnim preduzećima.
Fiskalna politika je ostala ekspanzivna, jer vlasti povećavaju penzije i plate u delu javnog sektora, ograničavaju cene za 20 osnovnih namirnica i predmeta za domaćinstvo i daju jednokratna finansijska sredstva za podršku pojedinim grupama građana.
Povećanje akcize dažbine na gorivo, duvan, alkohol i kafu od 1. oktobra će povećati prihode.
Predviđa se da će BDP dostići 1,8 odsto 2023, zbog prigušenih izgleda globalnog rasta i visoke lokalne inflacija, pre nego što poraste na 3,5 odsto 2024. godine.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari