Koliko košta koka-kola, a koliko feta: Cene hrane glavno pitanje pred panevropske izbore

Evropa se sprema da glasa na nadnacionalnim izborima na kojima dominiraju životne teme. Holanđani tako žele da znaju zašto plaćaju više za „koka-kolu“, „nutelu“ i sladoled od npr. Nemaca, a Grci bi voleli da im neko objasni zašto je kod njih domaća feta skuplja nego negde drugde u Evropi.

Ni bogati Holanđani ne žele više da plaćaju čak 70% više od Nemaca za flašu „koka-kole“, piše briselski „Politiko“. Holandska ministarka ekonomije Miki Adrijansens smatra da su domaći kupci oštećeni, kao i da Holanđani plaćaju više i za "nutelu" i sladoled.

Prošlogodišnje istraživanje holandskog ministarstva pokazalo je da flaša od jednog litra ovog sveprisutnog napitka košta 1,08 evra u Nemačkoj i 1,83 evra u Holandiji, tegla „nutele“ košta 2,79 evra za nemačke kupce i 3,02 evra za Holanđane, dok je kutija istog sladoleda koštala 3,73 evra u Nemačkoj i 5,22 evra u Holandiji, prenosi Biznis.rs.

Slično je primetio i češki premijer Petr Fijala, koji je na društvenoj mreži X napisao da je, na primer, „nutela“ od 750 grama 4,58 evra u Nemačkoj, dok je „nutela“ od 600 grama u Češkoj – 6,87 evra.

– Iz perspektive potrošača, ovo ne bi trebalo da se dešava na jedinstvenom tržištu. Naši članovi su veoma zabrinuti zbog cena hrane, posebno u vremenima krize troškova života – rekla je Vanesa Tarner iz evropske potrošačke organizacije BEUC.

Koliko košta feta?

Pitanjem cena hrane bave se i u Grčkoj, gde je glavna tema koliko košta njihova čuvena feta. Burne rasprave oko cene fete – kako u parlamentu tako i na društvenim medijima – naglašavaju važnost troškova života koji utiču na glasanje Grka kada oni krenu na glasanje u nedelju, 9. juna, piše konzervativni dnevnik „Katimerini“.

Premijer Kirijakos Micotakis odbacio je pozive opozicije da se smanje indirektni porezi, kao deo napora da se smanje potrošačke cene, tvrdeći da te uštede (zbog trgovaca) ne bi bile ni prenete na potrošače, a da bi smanjenje poreza napravilo „rupu“ u javnim finansijama.

Tokom debate, Micotakis je odbacio tvrdnju da su čak i neki grčki proizvodi u Grčkoj skuplji nego drugde u Evropi i naveo da feta košta 6,28 evra, na šta mu je iz opozicije odgovoreno da jeste cena, ali za pola kilograma sira.

Kako prenosi „Politiko“, pretpostavlja se da ne može da postoji jedinstveno tržište za hranu kada postoje velike razlike u prihodima širom EU – Bugari, Slovaci i Rumuni imaju jedva trećinu prosečnog raspoloživog prihoda od onih u bogatom Luksemburgu.

Proizvodi se često prodaju po nižoj ceni u siromašnijim zemljama, a donedavno su i te zemlje dobijale manje – manja pakovanja ili lošiji kvalitet, što je problem na koji su se zemlje centralne Evrope oštro žalile u poslednjoj deceniji.

Na tržištima siromašnih, kao i onih bogati, problem je isti – monopol ili kartel. Ministarka Adrijansens ukazuje na to da su holandski supermarketi ograničeni na kupovinu od određenih veletrgovaca i da ne mogu da kupuju od jeftinijih dobavljača u Nemačkoj.

Holandska ministarka ekonomije rekla je da želi da ode dalje sa „zabranom diskriminacije u EU“ za međusobnu trgovinu koja bi se pozabavila takvim teritorijalnim ograničenjima u snabdevanju.

Adrijansen je dobila podršku osam drugih zemalja na prošlonedeljnom sastanku za nova pravila koja sprečavaju trgovce i prodavce da spreče supermarkete da nabavljaju robu tamo gde je najjeftinija.

Evropsko udruženje brendova kaže da „cene nisu jednostavne“ i odražavaju „lokalna pravila i troškove za pakovanje, transport i poreze“. Ističu da su trgovci na malo zaduženi za određivanje cene koju potrošači plaćaju i uživanje u tržišnoj moći koja im omogućava da nekim kupcima naplaćuju više.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi