Finansije nisu dosadne, od „znati s novcem“ nam život zavisi

„Znati s novcem“ utiče na živote, odnosno kvalitet života svakog od nas. Prigodi su ograničeni, i novca uvek fali, a nešto nam se danas nudi „povoljno“ na svakom koraku. I pritom, nikada dosad nije bilo tako lako potrošiti uglavnom teško zarađene pare, tu su platne kartice, aplikacije, plaćanje telefonom u par klikova...

Zbog svega toga finansijska pismenost nikada nije bila značajnija veština, a time da bar buduće generacije ne budu navučene na tanak led „zajmova za Srbiju“, žrtve raznih Jezdi i Dafina, vlasnici "stare devizne štednje", korisnici „povoljnih“ bankarskih kamata kredita u „švajcarcima“ ili navučeni „sitnim slovima“ u ugovorima, brine se nekoliko institucija i ne tako veliki broj nastavnika entuzijasta.

U okviru projekta Grupe za obrazovanje "Finansijska pismenost", više od 1.500 mladih širom zemlje imalo je priliku da nauči sve o pravljenju budžeta i planiranju budućnosti, različitim vrstama ulaganja, rizicima, bankama, kreditima, preduzetništvu.

O tome kako je izgledala saradnja škola i kompanija, i kako su deca reagovala na ovu vrstu edukacije, Zdenka Beba Dragić je za 24sedam pričala sa Marinom Pribiš, nastavnicom preduzetništva iz Tehničke škole "Mileva Marić Ajnštajn" iz Novog Sada i mentorom Dimitrijem Grujićem, direktorom filijale u „ProCredit banci“.

Koliko je bilo izazovno približiti svet finansija (koji se često na pogrešan način percipira kao tema za odrasle) mladim ljudima koji nisu imali dodira sa većinom pojmova?

Marina Pribiš: Mladi često percipiraju finansije kao dosadnu temu. Bitno je pronaći načine da se finansije učine zanimljivim i povezanim sa njihovim svakodnevnim životima, kao i da se pokaže kako finansijske veštine mogu imati neposredan uticaj na njihove živote.  Finansijske koncepte treba povezati sa svakodnevnim situacijama koje mladi ljudi prepoznaju, kao što su štednja za novi telefon, upravljanje džeparcem, ili planiranje putovanja.

Ovaj program je upravo tako i kreiran da im na zanimljiv i jednostavan način dočara osnove finansijske pismenosti. Mladi su željni ovakvih sadržaja, sadržaja koji su sada prisutni u njihovoj svakodnevnici i okruženju.

Sa kakvim ste očekivanjima uopšte krenuli u ovaj proces?

Dimitrije Grujić: Imajući u vidu činjenicu da su u pitanju bili učenici tehničke škole, moja očekivanja su u početku bila pre svega bazirana na tome da  im uopšte probudim interesovanje za teme finansija, osiguranja i bankarstva. U njihovim, srednjoškolskim  godinama obično se još uvek ne ostvaruju prihodi i umnogome se zavisi od svojih roditelja pa prihvatanje ove vrste edukacije i zainteresovanost za istu samo po sebi već predstavlja uspeh.

 

Grupa za obrazovanje/Miroslava Simić

 

Da li ste kroz interakciju sa učenicima primetili da postoje određene predrasude ili šabloni razmišljanja kod mladih kada je reč o finansijskim procesima, pojmovima?

Marina Pribiš: Mladi često ne shvataju vrednost novca jer im često dolazi iz džeparca ili kao poklon od roditelja. To može dovesti do nedostatka razumevanja o tome kako se novac zarađuje, štedi i investira.

Ne vide vrednost štednje i smatraju da je novac bolje potrošiti odmah nego sačuvati za budućnost. Zatim, često su privučeni obećanjima brzog bogatstva putem rizičnih investicija kao što su kriptovalute ili klađenje, ne shvatajući rizike i moguće gubitke.

S obzirom da je jedna od modula u okviru ovog projekta bila i tema preduzetništva, kakav đaci imaju odnos prema njemu kao fenomenu i karijernom opredeljenju?

Marina Pribiš: Mnogi đaci pokazuju entuzijazam prema preduzetništvu jer ga povezuju sa mogućnošću da realizuju svoje ideje, budu kreativni i inovativni, ali i osećaju da nemaju dovoljno informacija o tome kako započeti i voditi biznis. Još uvek u našoj kulturi vlada onaj stari model “ Samo ti prvo završi fakultet…”Polako se budi svest kod mladih za celoživotnim učenjem, što me posebno raduje.

Čime su vas (pitanjima ili interesovanjima) deca najviše iznenadila?

Dimitrije Grujić: S obzirom na uvodna očekivanja bio sam prijatno iznenađen  solidnim poznavanjem finansijske terminologije, kao i tema poput porodičnog budžeta, planiranja i jako dobrim snalaženjem prilikom donošenja životnih i finansijskih odluka. Najveće iznenađenje za mene je bio ne mali broj pitanja vezanih za konkretne investicione projekte i pokretanje sopstvenog biznisa, što je jasan pokazatelj promene trendova kod novih generacija.

Kako su roditelji reagovali na ovakvu vrstu projekata? Koliko oni mogu generalno da doprinesu razvoju veština i znanja mladih u ovoj oblasti?

Marina Pribiš/Privatna arhiva

 

Marina Pribiš: Roditelji, a i kolege koje smo pozvali da učestvuju na času bili su oduševljeni. Svideo im se sam program, učenici su sa roditeljima nedeljama posle diskutovali na temu budžetiranja kućnih prihoda i rashoda, učenici su shvatili i zašto treba štedeti i koje sve vrste štednja postoje.

Kako je izgledala saradnja između škole i kompanije na ovom projektu? Da li u tom smislu ovaj projekat može da bude podstrek za saradnju obrazovnog sistema i privrede i i u drugim oblastima?

Dimitrije Grujić: Sa stanovišta mene kao predstavnika „ProCredit banke“ saradnja je bila  izuzetna. Vrlo lako je bilo dogovarati sa nastavnicom Marinom koja je, moram da naglasim  vrlo entuzijastičan i predan prosvetni radnik, tako da se ta harmonija i pozitivna energija tokom predavanja prenela i na učenike koji su takođe bili fantastični. Mislim da ovaj projekat definitivno može biti primer i podstrek za dalju saradnju obrazovnog sistema i privrede naročito ako se ona razvija u sličnim oblastima.

Da li je i u kom stepenu finansijska pismenost važna za “zdravlje” jednog društva, ali i boljitak pojedinca?

Marina Pribiš: Finansijska pismenost je važna kako za pojedinca, tako i za srednjoškolce iz nekoliko razloga, koji direktno utiču na njihov svakodnevni život, buduće odluke i ukupni razvoj.
Razumevanje osnovnih principa finansija pomaže srednjoškolcima da bolje upravljaju svojim džeparcem. Nauče kako da planiraju svoje troškove, razlikuju želje od potreba i postavljaju finansijske ciljeve. Ulaganje u finansijsku edukaciju može doneti dugoročne koristi pojedincima i društvu u celini, stvarajući temelje za održivi ekonomski i društveni razvoj.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi