Nagruvali ste klime „na max“? Koliko para da spremite u avgustu
Oni koji su imali sreće, ili mudrosti, da na vreme obezbede dobru klimatizaciju doma, sada moraju da brinu samo o – računima za struju
Najveća drama ovih paklenih dana u julu bila je – kako što pre doći do klima-uređaja. Ponovo se deo građana setio da će leto biti vrelo tek kada je ono počelo, pa je bilo teško i naći odgovarajući klima-uređaj, a još teže nekog ko će tu „klimu“ i ugraditi.
Oni koji su problem rešili na vreme, a to je s proleća, ili koji su ima sreće s majstorima usred sezone u julu, sada imaju samo još jednu brigu – koliko će ih koštati kućno rahlađivanje na spoljašnjih 40 u hladu.
Za razliku od kupovine klima-uređaja i njegove ugradnje, gde su cene jasne i nisu se mnogo menjale (ma koliko prašine dizali tabloidi), kod potrošnje je računica prilično rastegljiva. Ne samo da na nju utiče ono najosnovnije – koliko će dugo klima-uređaj raditi, nego i kada će raditi, ali i, na kraju krajeva (ili na početku), koliko smo platili „na mostu“ kada smo je kupovali.
Sa intenzivnom upotrebom, što u ovom „paklenom talasu“ za mnoge korisnike znači i gotovo neprestano korišćenje, do velikog značaja dolazi ono na šta nas mnogi stručnjaci redovno upozoravaju, a na šta se dosad (i zbog relativno niske cene struje) generalno nismo obazirali – energetska efikasnost uređaja u domaćinstvu. A tu je stvar jednostavna – uređaj višeg energetskog razreda znači uređaj sa manjom potrošnjom struje.
Pročitajte još:
Ali, ako niste obraćali pažnju pri kupovini klime da li je energetska oznake tamnozelena „A“ – za energetski najefikasniji uređaj koji doprinosi smanjenju računa i emisije ugljen-dioksida – ili najgora crvena „G“ (kategorije „A+“, „A++“ i „A+++“ više ne koriste), onda vam je za ovaj parametar moguće uštede sada kasno.
Pixabay
"Nije svejedno" važi i kod klima-uređaja
Sledeći je kakvu ste klimu uopšte kupili. Ako je klima-uređaj starije tehnologije, takozvana obična ili „on-off“ klima, to znači da će trošiti od 1,2 do 1,5 kilovat-časova struje dogod radi.
– Kod ovih klima nema dvostrukog režima kao kod novije tehnologije inverterskih klima, gde imate veću potrošnju u režimu rashlađivanja prostorije, a zatim mnogo manju u režimu održavanja željene temperature. Inverterska klima troši pri rashlađivanju 0,9-1 kilovat-časova struje, a pri održavanju temperature tek trećinu ili četvrtinu toga. Neka prosečna potrošnja je oko 500 vat-časova – objašnjava za 24sedam Ivan Antić, vlasnik beogradskog servusa „Klima Pingvin“.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, jeste pitanje koliko i kada koristite klima-uređaj. To što znate koliko će vam klima potrošiti struje na sat vremena rada malo vam znači ako ne znate koliko vas košta ta struja. A kao što znamo, cena struje u Srbiji nije jedinstvena već se meri i naplaćuje po tarifnim zonama i u dve tarife (kod dvotarifnih brojila).
Toplotna pumpa troši još manje
Još manju potrošnju ima klimatizacija putem toplotne pumpe ali to je i veća investicija.
– To se isplati ako gledate ceo jedan objekat, recimo kuću koju bi, ako rashlađujete celu, morali da pokrijete sa nekoliko klima u različitim delovima. Ako hladite, ili grejete samo deo, inverter je isplativija varijanta ali i tu treba prvo napraviti računicu. Generalno, sa jednom standardnom 12-ticom nećete moći da leti ohladite a ni zimi da zagrejete stan od 60 kvadrata. Takođe, nije dobro ni da kupite veliku klimu za malu prostoriju, jer neće biti nimalo prijatno kada počne „duvanje“ – napominje Ivan Antić.
Pritom, treba imati u vidu da vam je potrošnja klime dodatak na ostalu redovnu potrošnju koja je, gotovo sigurno, već popunila najjeftiniju zelenu tarifu. Tako da od potrošnje po 8,3 dinara po kilovat-času (sa 20% PDV-a) u „dnevnoj“ tarifi za prvih 350 kWh nema ništa.
U sledećoj, plavoj zoni cena je već 12,4 dinara, a za one koji dobace i do crvene, to izađe već na 24,8 dinara.
Sa šest sati rada dnevno, obična klima potroši otprilike 7 kWh struje, što bi mesečno dodalo redovnom računu 1.740 dinara.
Ukoliko imate inverter, dodatni račun je oko 750 dinara. Realno, i manje od toga, jer klima je verovatno radila i pre ovog paklenog talasa, a i najverovatnije neće raditi šest sati svakog dana.
Oni kojima „cena nije problem“, i koji su spremni da sa non-stop klimatizacijom uđu u crvenu zonu, trebalo bi da znaju da ih 100 kWh košta gotovo 2.500 dinara.
Korišćenje klima-uređaja noću, kada je struja jeftinija, simboličan je trošak jer je cena po kilovatu tada četiri puta manja nego po danu. „Jeftinija struja“ se u Beogradu obračunava od ponoći do osam ujutru, po Vojvodini od 23.00 do sedam ujutro, a u centralnoj Srbiji od 22.00 do 6.00.
To, naravno, važi samo za one koji imaju dvotarifna brojila, jer je kod jednotarifnih jedinstvena cena vrlo blizu dnevne kod dvotarifnih, tako da tu uštede nema.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari