Kod minusa drastično smanjenje: Kako NBS vidi manje kamate na kredite

Narodna banka Srbije pre dve nedelje je dostavila bankama nacrt rešenja maksimizaciji, odnosno trajnom ograničenju kamata na sve vrste zaduživanja. Obuhvaćena su rešenja kako za stambene kredite (koji su i sad pod privremenim ograničenjem) ali i gotovinske i potrošačke kredite, pozajmice kreditnim karticama kao i dozvoljenim i nedozvoljenim prekoračenjima iznosa na računu (tzv. minusima).

Ukoliko se sve banke usaglase, jer NBS očekuje konsenzus po ovom pitanju. Princip ograničenja kamate kada se ona menja je 25% na prosek postojećih bankarskih kamata u određenoj kategoriji. Kao prosek se uzima ponderisana kamatna stopa, odnosno prosek kamatnih stopa banaka uz uvažavanje iznosa kredita za kojima se neka stopa daje. Ukoliko je iznos veći, to daje toj stopi veću „težinu“ pri izračunavanju.

Na primer, ponderisana kamatna stopa na gotovinske kredite od jedne do pet godina ročnosti (postojeći poslovi), iznosila je 13,3%. Ukoliko bi predložena maksimizacija bila primenjena danas, kamata bilo koje banke u Srbiji ne bi mogla da bude na ovu vrstu kredita veća od 16,63%.

Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, najviša kamata ne bi smela da bude veća 20% od pondera. Trenutno su ovi krediti (do kraja godine) pod posebnim režimom privremenog ograničenja, pa ponderisana kamatna stopa iznosi 5,1%. Sa primenom rešenja NBS, ona bi mogla da ide u konkretnom slučaju neke banke samo do 6,12%. Naravno, ukoliko se pravilo primeni na postojeću ograničenu stopu a ne neku raniju koju je „odredilo“ tržište.

Treba uzeti u obzir da je kod ovih kamatnih stopa radi o nominalnim kamatnim stopama (NKS), odnose „ceni novca“ banke, a da je ona prava kamata, izražena kroz efektivnu kamatnu stopa (EKS) uvećana zbog dodatnih troškova koje naplaćuje banka (vođenje računa, obrada kredita, puštanje kredita…).

Pod "kontrolom" i kreditne kartice i "minus"

Ograničenja će se odnositi ubuduće i na dug po osnovu kreditnih kartica. Efektivna kamatna stopa na zaduženje putem kreditne kartice moći će da bude najviše zatezna kamata uvećana za četiri procenta. Zatezna kamata u finansijskim poslovima je 8% plus referentna kamatna stopa NBS trenutno(6%). To bi u zbiru dalo najviše 18% a kamate na tržištu idu sada i do 30%.

Najveće smanjenje dolazi tamo gde su kamatne stope i najveće – kod „minusa“. Iako ova kategorija ima relativno mali udeo u ukupnoj masi pozajmica, za one koji su u minusu a to su obično ljudi po niskom životnom standardu najosetljivijh kategorija, veoma je bitna stavka.

Dozvoljeni minus moći će da se naplaćuju najviše po kamatnoj stopi jednakoj zateznoj kamati uvećanoj za 6%p (procentnih poena). To bi cenu dozvoljenog minusa spustilo sa aktuelnih do 33% na 20%.

Kritičari, zagovornici „slobodnog tržišta“, kažu da centralna banka ne bi ni trebalo da se meša u određivanje kamata banaka na tržištu, iz NBS odgovaraju da su ovi predlozi u skladu sa standardima Evropske unije i tamošnjom praksom.

To potvrđuju i propisi iz, na primer, nemačkog trgovačkog zakona, gde se ukoliko je poskupljenje veće za 20%, propisuje novčanu kaznu trgovcu a kod poskupljenja od 50% smatra se da se radi o lihvarenju a to je krivično delo za koje je moguća i zatvorska kazna.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi