ECB opet oborila kamate, koliko će pasti u Srbiji (i zašto neće)?

Evropska centralna banka danas je ponovo smanjila svoje referentne kamatne stope i ona „glavna“ će od 23. ovog meseca iznositi samo 2,25%. To je nastavak trenda pada cene novca koju u evrozoni diktira ova monetarna institucija, koji je započet još septembra 2023. godine (poslednje povećanje, na 4%). Prošle godine je kamata bila ispod 4% a ove i ispod 3%.

Kako to već transmisija stope na tržište nalaže, kamate centralne banke prate i komercijalne banke pa je njihova cena novca koji međusobno naplaćuju, popularni indeks euribor, gotovo identično pratio krivu kretanja stope ECB (vidi grafik).

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

 

Danas je šestomesečni euribor, koji je neizostavni deo formule za određivanje kamatne stope mnogih kredita sa varijabilnom stopom u Srbiji, na nivou od 2,19%, a trebalo bi da tek „uhvati“ ovu poslednju promenu u ECB.

Ovaj pad je, načelno dobra vest za sve one koji su u Srbiji zaduženi kod banaka kreditima u evrima, jer i i njihovi krediti trebala da pojeftine, tj da im se smanji kamatna stopa za otprilike 0,25 procentnih poena.

Međutim, podaci Narodne banke Srbije pokazuju (ako je sudeći pod proseku do februara 2025.) da ne prate baš sve banke jednako kretanje euribora. Tako je i pored gotovo konstantnog pada euribora prosečna ponderisana kamatna stopa na keš kredite ročnosti od jedne do pet godina ostala „zaglavljena“ na 3,5% negde od marta 2024. godine. A tada su i kamatna stopa ECB i euribor bili 3,75%.

Ilustracija 24sedam/G.M.Š.

Kod stambenih kredita situacija je još gora jer kamatna stopa je sada veća (5,02%) nego što je bila septembra 2023. godine.

I pored toga što je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković u martu pohvalila ceo bankarski sektor što su prošle godine bili umereni sa profitima od kamata na kredite (rast od 2,5% godišnje), očigledno bi neke banke trebalo hvaliti više od drugih.

Hoće li kamate padati?

Da li će kamate banaka na devizne krediti padati u Srbiji u narednom period zavisi pre svega od toga kako će ekonomske prilike na evropskom ali i globalnom tržištu videti ECB.

Iz onog što se danas moglo čuti na konferenciji za štampu predsednice ECB, Kristin Lagard, ekonomija evrozone postepeno gradi otpornost na globalne šokove ali su se izgledi za privredni rast pogoršali usled rastućih trgovinskih tenzija.

Iako je inflacija u evrozoni pala na 2,2% u martu (srednjeročni cilj je 2% a kretanje cena su to je glavni parametar za pomeranje kamata centralne banke), neizvesno je kako će razbuktali carinski rat SAD protiv celog sveta, pa i EU, uticati na inflaciju.

Cena energije je pala, delom i zbog globalne trgovinske i privredne nesigurnosti, ali su cene hrane ubrzale (na 2,9% u martu sa 2,7% u februaru). Rast plata posustaje, a on je održavao inflaciju visokom, a pada i potražnja, odnosno potrošnja građana koji su uplašeni neznanjem šta može da im donese sutrašnjica.

S druge strane, fragmentacija globalnih lanaca snabdevanja mogla bi povećati inflaciju zbog rasta uvoznih cena. Takođe, najavljeni rast potrošnje na odbranu i infrastrukturu takođe bi moglo da doprinese rastu inflacije na srednji rok.

Da li se zbog svega ovoga nadati padu kamata i jeftinijim kreditima ne mogu da odgovore ni u Evropskoj centralnoj banci, vidi se iz odgovora Lagardove na pitanja novinara.

– Ne znamo da li smo na vrhuncu nesigurnosti koju proizvode trgovinske tenzije a neizvesno je kako će one uticati na inflaciju. Više ćemo znati od sredine jula, kada ističe 90 dana suspenzije povećanja carina SAD – zaključila je Kristin Lagard.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi