Ako vam znače kamate na štednju, isplativija je ona u dinarima

Kamate na depozite građana, odnosno na oročenu štednju, počele su da padaju ove godine pre nego što je krenulo dugo očekivano smanjenje kamata na kredite. Međutim, to što su naknada koje banke daju građanima da drže novac kod njih male, ne ometa građane da štede sve više i više – i to u dinarima.

Dinamičan rast dinarske štednje nastavlja se i tokom prvih sedam meseci 2024. godine, istaknuto je u analizi Narodne banke Srbije (NBS).

U prvoj polovini tekuće godine rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do dvanaest meseci (19,4 milijardi dinara), koji su i najzastupljeniji u strukturi štednje (čine gotovo polovinu dinarske štednje).

Nešto umerenije povećanje beleži se kod štednje po viđenju (6,2 milijarde dinara) i štednje ročnosti preko dve godine (1,0 milijardu dinara), dok je štednja ročnosti od jedne do dve godine smanjena (4,2 milijarde dinara – deo ovog smanjenja duguje se kalendarskom efektu prestupne 2024. godine).

Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna iznosi 165.000 dinara.

Isplativost dinarske u odnosu na deviznu štednju

Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je reoročavana u periodu od dvanaest godina (od juna 2012.), pokazala je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2024. godine, dobio gotovo 53.500 dinara (460 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja).

I dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od odgovarajuće štednje u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto).

Štediša koji je od juna 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2024. godine skoro 2.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost od 100.000 dinara u evrima.

Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u najvećem broju posmatranih tromesečnih potperioda (preko 90 odsto), dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od štednje oročene na isti rok u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100 odsto). Kako analize pokazuju, u posmatranom periodu od dvanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok na koji je oročena štednja.

 

Štednja u dinarima veća za 48%

Iz srpske centralne banke kažu da su „dobri makroekonomski pokazatelji koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru“ doprineli su da dinarska štednja stanovništva tokom ove godine poraste za 27,7 milijardi dinara ili 20,1%.

Prema poslednjim operativnim podacima NBS, u poslednjih godinu dana, dinarska štednja je ostvarila rast od 53,6 milijardi dinara (48%) i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.

Nova polugodišnja analiza NBS o isplativosti dinarske i devizne štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine je pokazala da je dinarska štednja u poslednjih dvanaest godina, bila isplativija od devizne štednje - kako kratkoročno, tako i dugoročno.

Pored viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15%, većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju je doprinela dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, a posebno u uslovima višegodišnjih kriza, kada su adekvatne i blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike imale ključnu ulogu, ističu iz NBS.

Štednja u domaćoj valuti u poslednjih dvanaest godina je povećana preko devet puta. Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa 2,0 milijarde dinara u junu 2012. godine na 36,6 milijardi dinara u junu 2024. godine. S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89% u junu 2012. godine na 8,41% u junu 2024. godine.

Devizna štednja udvostručena

Takođe, u proteklih dvanaest godina devizna štednja je gotovo udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 15,0 milijardi evra u junu 2024. godine. Rast devizne štednje u prvom delu ove godine iznosio je 557,8 miliona evra ili 3,87% i u najvećoj meri rezultat je izraženijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do dvanaest meseci (698,9 miliona evra).

Skromnije povećanje je zabeležila i štednja po viđenju (196,3 miliona evra), dok je, s druge strane, kod devizne štednje oročene na rok od jedne do dve godine evidentiran pad (218,4 miliona evra – delom usled kalendarskog efekta prestupne 2024. godine). Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna iznosi 3.162 evra.

Mere monetarne i fiskalne politike donete tokom prethodnih godina doprinele su da inflacija u Srbiji ima opadajuću putanju. Inflacija je u julu iznosila 4,3% na međugodišnjem nivou, tako da se, već treći mesec zaredom, nalazi u granicama ciljanog raspona (3±1,5%).

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održava se i tokom 2024. godine u uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka. Narodna banka Srbije je, u ovoj godini intervenisala neto kupovinom 1,8 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na nivo preko 28 milijardi evra. Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko 7,4 meseca uvoza roba i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.

Agencije Standard & Poor’s (u aprilu) i Fitch (početkom avgusta) su povećale izglede (outlook) Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga sa stabilnih na pozitivne, uz potvrdu kreditnog rejtinga na nivou BB+.

Poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting potvrdio je uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u junu, kada je realizovana prva emisija desetogodišnjih dolarskih evroobveznica za održivi razvoj (čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti) u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila iznos od 6,5 milijardi dolara. Odmah nakon emisije obavljena je i hedžing transakcija kojom su obaveze prebačene u evro, a troškovi finansiranja dodatno smanjeni, tako da stopa nakon hedžing transakcije iznosi 4,75%.

Međunarodni monetarni fond je krajem juna doneo odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom. S obzirom na dobre rezultate, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje).

Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da prati i analizira štednju u domaćoj valuti, budući da unapređenje dinarizacije finansijskog sistema predstavlja jedan od njenih prioriteta.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi