Ograničenje cene kredita: NBS predlaže 20% i 25% na ponderisanu kamatu

Kamatne stope na kredite bi u Srbiji od početka 2025. godine trebalo da budu obuzdane i ti prema modelu koji je stavljen u izmena zakona čiji je nacrt objavila Narodna banka Srbije.

Prema nacrtu predloga izmena zakona, koji je sada na stručnoj rapravi, predviđeno je da se osnova za računanje maksimalne vrednosti kamatnih stopa na kredite građanima ponderisana prosečna kamatna stopa na određenu vrstu kredita, uvećana za petinu ili četvrtinu.

To bi važilo za nominalne kamatne stope a efektivne kamatna stope kredita bile bi ograničene na novu zakonsku zateznu kamatu umanjenu za 2,5 procentna poena. Prema trenutno važećim podacima maksimalna vrednost efektivne kamatne stope za novoodobrene stambene kredite iznosila bi 7,75 odsto, navode NBS.

Ponderisana kamatna stopa znači da je u izračunavanje proseka uračunata i vrednost kredita sa određšenom kamatnom stopom a ne samo „izvučen“ prosek svih kakatnih stopa.

Ponderisane kamatne stope koje bi se računale kao osnovica za krajnju kamatu, objavljivale bi se dvaput godišnje - 1. juna i 1. decembra.

Prema trenutnim ponderisanim stopama (što bi trebalo da bar malo padne do kraja godine), kod novih stambenih kredita taj maksimum bi bio određen na 18,5% kod dinarskih kredita i 6,1% kod vezanih za evro.

Za postojeće stambene kredite u evrima sa promenljivom kamatnom stopom ona je prethodnom odlukom NBS ograničena je u septembru 2023. godine (do kraja ove) na 4,08% kod promenljivih i 5,03% na kredite sa fiksnom kamatnom stopom.

Zbog toga je predloženo je da varijabilne stambene kredite važi ograničenje kamatne stope od 5% odsto sve do 31. decembra 2026. godine, nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene.

Limit i na keš kredite

Kada je reč o gotovinskim i potrošačkim kreditima (koji se uglavnom odobravaju u dinarima), za postojeće i novoodobrene kredite sa promenljivom kamatnom stopom predviđeno je ograničenje nominalne kamatne stope na prosečnu ponderisanu uveća za jednu četvrtinu.

Prema trenutnoj prosečnoj ponderisanoj stopi za dinarske gotovinske kredite, ona bi sada bila 14,84% kod niminalne a kod efektivne najviše zatezna kamata plus četiri procentna poena. To je oko , što je trenutno 16%, navodi NBS.

Ograničenjem kamatnih stopa biće obuhvaćene i kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje i nedozvoljeno prekoračenje, popularni „minus“.

nbs.rs

 

Kod kreditnih kartica platio bi se zbir zatezne kamate i šest procentnih poena, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja zbiru zatezne kamate i osam procentnih poena.

„To znači da bi maksimalna efektivna kamatna stopa kod kreditnih kartica iznosila 18 odsto, a kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja 20 odsto, dok su trenutne prosečne vrednosti nominalnih stopa (koje ne uključuju sve troškove) kod kreditnih kartica 22,13 odsto, a kod dozvoljenog 28,41 odsto“, predviđeno je izmenama zakona.

Digitalizacija, objedinjenje usluge…

Ali u predlogu izmena zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ne rasdi se samo o kamatama. Propisaće se jasnije obaveštavanje klijenta banke o poseldicama njegovih finansijskih odluka „uz izbegavanje birokratskog jezika, na jasan i razumljiv način objasni korisniku da zaduživanje košta, da sa sobom nosi rizike, odnosno ekonomske posledice, kao i da mu se kroz određene savete date u dobroj veri pomogne da pronađe uslugu koja će najbolje da zadovolji njegove potrebe“.

Zakon će propisovati da se ugovor o finansijskim uslugama može zaključiti u pisanoj formi i elektronskoj formi, a da se pored svojeručnog potpisa, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa može koristiti i dvofaktorska autentifikacija do određene vrednosti ugovora.

Osim toga, ugovor se svojeručno ne mora potpisati samo na papiru, već se to može učiniti i na tabletu ili nekom drugom sličnom uređaju, kao trajnom nosaču podataka. Dodatno, limit za zaključenje ugovora na daljinu korišćenjem dva faktora za proveru identiteta korisnika, povećani su sa 600.000 dinara na 1.200.000 dinara za kredite, odnosno 2.400.000 dinara za depozite.

Po prvi put se reguliše praksa vezivanja i objedinjavanja usluga, na način da se banci zabranjuje da davanje kredita uslovi obavezom korišćenja neke druge usluge, osim izuzetno, dok se s druge strane banci daje pravo da objedinjava usluge, primera radi da ponudi određeni paket koji je kao takav povoljniji nego kupovina usluga odvojeno, s tim da svaki korisnik mora imati mogućnost da usluge koristi i odvojeno, odnosno samo neku od usluga iz paketa.

Ovim zakonom je jasno određeno šta čini ukupnu cenu kredita za korisnika, pri čemu je dozvoljeno da ta cena bude iskazana i kroz više komponenti. S tim u vezi, dopunjena je lista obaveznih elemenata ugovora i precizirana njegova sadržina. Dodatno, regulisan je i način postupanja davalaca kredita u slučaju kada se kamatna stopa izmeni po sili zakona, kao što je to bio slučaj sa

Odlukom Narodne banke Srbije iz septembra prošle godine kada je ograničena, odnosno smanjena kamatna stopa na stambene kredite.

U slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, banka je obavezana da korisniku ponudi da u određenom roku koji ne može biti manji od dva meseca, pokuša da sam proda nekretninu i iz prodajne scene vrati dug banci. Na taj način se daje mogućnost korisniku da sam proda nekretninu, po većoj ceni u odnosu na cenu koja se postiže u izvršnom postupku, odnosno u vansudskom postupku namirenja.

Regulisano je i pitanje eventualnog prestanka objavljivanja, odnosno korišćenja referentne kamatne stope. Budući da većina banaka nije u svoje ugovore unela zamensku stopu za postojeće referentne stope, u slučaju eventualnih neočekivanih dešavanja, te privremene nemogućnosti korišćenja referentne stope, da bi ugovor o kreditu ostao na snazi neophodno je primeniti određenu kamatnu stopu. Zato je Narodnoj banci Srbije dato ovlašćenje da može da propiše zamensku stopu koja bi se koristila privremeno ili trajno umesto ugovorene referentne stope.

Vraćanje menica i brisanje hipoteke

Precizirane su obaveze davalaca kredita u pogledu povraćaja sredstava obezbeđenja, a pre svega obaveze banka u vezi sa brisanjem hipoteke.

Iako je tržište finansijskih usluga bankocentrično, platne usluge koje čine sve veći udeo bankarskih usluga, istovremeno stvaraju konkurenciju bankama u kratkoročnom kreditiranju potrošnje. Nakon deset godina od donošenja Zakona o platnim uslugama koji je dao mogućnost platnim institucijama i institucijama elektronskog novca da kreditiraju potrošnju svojih korisnika na rok do godinu dana, bilo je potrebno jasno predvideti i u određenim smislu precizirati obaveze i ovih davalaca kredita.

Posebno poglavlje je posvećeno postupku po prigovoru i pritužbi, kao postupku u kojem je u prethodnih dvanaest godina Narodna banka Srbije obeštetila ogroman broj korisnika, čime je izbegnuto da sudovi budu zatrpani novim sporovima, a da korisnici čekaju godinama na zaštitu svojih prava. Koliko se ovaj postupak efikasno koristi, pokazuju podaci za prošlu, godinu, kada su banke same rešile 48.115 prigovora od čega je osnovanih prigovora bilo čak 23.163 ili 48 odsto.

- Drugim rečima, u skoro 50 odsto slučajeva banke su „priznale“ da je korisnik u pravu, čime je sporno odnos rešen, bez potrebe da se korisnik obraća Narodnoj banci Srbije i dalje sudovima. Korisnici koji su bili nezadovoljni odgovorom te podneli pritužbu, u 35 odsto slučajeva su našli zadovoljenje u ovom postupku pred Narodnom bankom Srbije, koja je u tim slučajevima nalagala bankama da otklone nepravilnosti - stoji u saopštenju NBS.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi