Potrošačka groznica ili kriza: Građani se zadužuju više, kompanije i dalje oprezne
U avgustu je dug građana prema bankama narastao na šest odsto međugodišnje, dok su kompanije i dalje oprezne s pozajmicama, pokazuju podaci UBS
Građani Srbije su krenuli put banaka i kao da bez mnogo zadrške ponovo uzimaju kredite, pokazuju danas objavljeni podaci Udruženja banka Srbije. Da li je to što se u avgustu samo za mesec dana od banaka pozajmilo 142 miliona evra više nego što je bilo u julu znak ponovo rasplamsale potrošačke groznice, ili je to posledica dugotrajne krize koja je iscrpela kućne rezerve, još je teško razlučiti.
Iako je inflacija i dalje viša nego u okolnim zemljama i EU (4,3% u julu i avgustu), očigledan je trend da su, kako je počeo da popušta rast cena, krediti "uzleteli".
Kod kredita stanovništvu, ukupan rast zaduženosti je u avgustu bio 6% međugodišnje i stigao je do ukupno 1.583 milijarde dinara (13,5 milijardi evra). Od toga, za keš kredite se u poslednjih godinu dana uzelo gotovo 487 miliona evra (8,2%), a za stambene 161 milion evra više (2,8%).
Ilustracija 24sedam/G.M.Š.
Pročitajte još:
Rast kreditne zaduženosti građana nije ima pad ni u vreme najteže postkovid krize, a njegovo veće povećanje je evidentno od februara za keš kredite i od aprila za stambene.
Privreda opreznija
Da je pre u pitanju tanja kućna rezerva nego potrošačka groznica, argument bi moglo da bude kretanje potrošnje, odnosno trgovine u maloprodaji. Ona je u julu, u stalnim cenama (parametar obima trgovine), iznosila 5,7% međugodišnje, znači manje od rasta kredita.
Kada je privreda u pitanju, tu se postavlja pitanje da li je započet novi investicioni ciklus. Rast zaduživanja je počeo tek u februaru, i to nakon deset meseci negativne stope međugodišnjeg povećanja, a poslednja dve meseca je simboličan. U avgustu se privreda zadužila za 111 miliona evra, odnosno 0,6% u odnosnu na jul, u kome je stopa 1,8% (kod preduzetnika i -1,1%).
Ilustracija 24sedam/G.M.Š.
Međutim, zbog velikog aprilskog skoka (7,3%), ukupan obim kredita koje u avgustu duguje privreda je za 11,8% veći nego što je bio prošle godine. To je već solidan međugodišnji rast, pogotovo kada se ima u vidu da je u septembru 2023. ta stopa bila negativna.
Na dalje kretanje stope zaduženosti svakako će uticati očekivani pad kamatnih stopa, kada će nove pozajmice biti primamljivije. Ali i tada će visina kamata, pa i smer kretanja, zavisiti pre svega od tražnje.
Trenutno su kamate na (stare) gotovinske kredite u dinarima u julu ove godine (poslednji dostupni podaci NBS) 11,92% na rok do godinu dana i 13,22% na rok do pet godina. Godinu dana pre toga kamate su bile veće kod kratkoročnijeg kredita ‒ 12,5%, ali manje kod onog na pet godina.
Kod kredita iste ročnosti, vezanog za evro, kamate su bile 3,65% i 3,53% ovog jula i 3,95% i 3,30% dvanaest meseci pre, tako da je i tu kretanje kamata istosmerno.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari