S čime dočekujemo Nedelju štednje: Krediti nam jeftiniji, ali štednja „skuplja“
Ne samo da nema nekad tradicionalnih „prazničnih“ ponuda, već su banke nastavile da smanjuju kamate koje daju građanima na oročenu štednju
Ne tako davno, banke su se u ovo doba godine, kada obeležavamo Međunarodni dan štednje, utrkivale u tome koja će da ponudi veću kamatu na štednju građana. Toga nema već godinama, a sada kao da se ide u drugu krajnost i kao da se „trka“ vodi u tome ko će da ponudi niže kamate, tj. da napravi veći procep između kamata koje se plaćaju građanima (na štednju) i onih koje se od njih uzmu (kreditima).
Kako novac na tržištu postaje sve jeftiniji, s padom referentnih kamatnih stopa centralnih banaka i euribora (i srpskog belibora), i kamate na štednju u Srbiji, tzv. pasivne kamate banaka, idu nadole. Sve su niže od novembra, kada su na dinare u proseku bile 6,07%, a na evre 3,73%. Danas su čak 27% niže za dinare, a 23% za evre, pa čak i oni koji ne grcaju pod teretom kredita znaju da aktivne kamate, tj. one koje banke zaračunavaju na kredite, nisu pale ni blizu tome.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Svako ko se odluči za štednju u banci s idejom da na tome nešto i zaradi može odmah da se „okane ćorava posla“. Kamatna stopa na dinarsku štednju oročenu do godinu dana je u proseku 4,41%, do dve godine 4,73%, a više od toga 4,75%, pokazuju podaci Narodne banke Srbije za septembar.
Pročitajte još:
Očekuje se da se u narednih godinu dana inflacija spusti u centar koridora 3±1,5%, tako da bi zarada na protivrednost od 1.000€, tj. 117.000 dinara, bila 1.650 dinara. Naravno, to je pod uslovom da se ispuni i projekcija NBS. Oni koji su očekivali (obećavani) brži pad nivoa cena prošle godine, i poverili novac banci po 4,85% kamate, uz inflaciju od 4,2% međugodišnje (septembar na septembar) zaradili su na isti iznos 725 dinara.
Kod štednje u evrima (odnosno inostranim devizama generalno), što čini i dalje 97% štednje u Srbiji, situacija je nešto bolja. Tu su kamate na oročenje do godinu dana 2,9%, do dve godine 2,6%, a ako rešite da oročenje bude više od toga, godišnja kamata je samo 1,6%.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Osim pada kamata, tu štediše moraju da uračunaju i evro inflaciju, koja je u septembru bila 1,7%.
Na 1.000 evra oročenih na godinu dana prošlog septembra po 3,47%, zarada je bila 17,7 evra. odnosno oko 2.000 dinara. Ali kada se tu odbije porez na prihod od devizne štednju (kod dinarske je nema) od 15%, i ova zarada se istopi na 1.760 dinara (trenutno 15 evra).
A kako je to nekad bilo…
Kada se prisećamo vremena dobijanja „pravih kamata“ na štednju, ne treba se vratiti mnogo unazad, niti se pozivati na one rekordne i dvocifrene u evrima.
Pre samo desetak godina, kamate su bile gotovo dvostruko veće. Tako je septembra 2014. godine kamata na oročene dinare do godinu dana bila 8,87%, a na one preko dve godine 14,7%. Kod devizne štednje, raspon je išao od 2,71% do 3,68%.
Nedelja poverenje u banke
Nedelja štednje obeležava se svake godine, a počinje 31. oktobra i traje prve sedmice novembra. Tradicija je započela 1924. godine, kada su predstavnici 29 zemalja na Prvom međunarodnom kongresu štedionica u Milanu, proglašenjem Međunarodnog dana štednje, skrenuli pažnju svetskoj javnosti na značaj štednje za privredu i pojedinca.
Tada je cilj bio da se vrati poverenje ljudi u štednju nakon Velike depresije, tako da se oni osećaju sigurnije u vezi sa ulaganjem novca. U Srbiji se ta tradicija vratila posle reformi s početka 2000-tih, kada se štednja vratila u banke, a čemu su doprinele i visoke pasivne kamate. U periodu 2000-2001. one su u evrima bile 10-12% godišnje, 2002-2005. od 6% do 8%, 2006-2008. od 4% do 5%, 2009-2014. od 3% do 4% i 2015-2024. od 2% do 3% godišnje. Kod dinara, kamate su išle od 40% godišnje 2000. godine, preko 10-15% u periodu 2005-2008. godine, da bi u poslednjih pet godina bile od 2% do 4% godišnje.
Pritom, inflacija je u tom mesecu bila 2,1% u Srbiji i 0,3% u evrozoni. Onaj koji je tada oročio novac, imao je realnu kamatu (sa odbijenom inflacijom) do sledećeg septembra od 7,4% u dinarima i 2,8% u evrima. Na ranije kalkulisanih 1.000 evra štednje, to je bila zarada od 8.760 dinara u dinarima ili 73 evra (sve sa kursnim razlikama), ili 28 evra u deviznom znaku.
A zato kamate na kredite…
U septembru 2024. godine ukupna prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je 11,1%, kažu podaci NBS. Posmatrano u odnosu na avgust, kamatna stopa je snižena za 0,3 p. p. kao rezultat nižih kamatnih stopa na gotovinske kredite (za 0,2 p. p., na 11,6%) i na ostale nekategorisane kredite (za 1,0 p. p., na 8,7%).
Kod novih kredita vezanih za evro, prosečna ponderisana kamatna stopa iznosila je 6,1% i viša je za 0,2 p. p. nego u avgustu usled povećanog učešća ostalih nekategorisanih kredita (čija je kamatna stopa iznad proseka) i smanjenog učešća stambenih kredita (čija je kamatna stopa ispod proseka) u odnosu na prethodni mesec.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
I pored svega, građani sve više daju bankama
Ali i pored ovih simboličnih iznosa koje banke daju građanima da bi pravile sebi profit njihovim novcem, štednja raste iz godine u godinu. Na finansijski nerazvijenom srpskom tržištu, gde su banke „sve i svja“, a ulaganje u berzu (bilo domaću bilo stranu) i dalje je nešto strano, oročeni dinarski depoziti građana su u septembru ove godine samo za nove poslove narasli na 11,5 milijardi dinara.
Oni u devizama su, naravno, mnogo veći, i tu je skor bio veći od 35 milijadi dinara (gotovo 300 miliona evra). Ukupno sa „starom“ štednjom, taj iznos je 15,5 milijardi evra. Od toga oni građanima, uz visoke kamate, pozajmljuju 13,6 milijardi evra, koliko je bio skor zaduženosti stanovništva po septembarskom izveštaju Udruženja banka Srbije.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari