„Sami smo krivi“: Evo zašto kamate kredita neće brzo padati

Građani i firme u Srbiji su okončale prošlu godinu sa 350 milijardi dinara novog duga, odnosno oko tri milijarde evra, kažu banke. Samo u decembru zaduženje je veće 445 miliona evra, čime se došlo do toga da je ukupan dug kod banaka kompanija, preduzetnika, poljoprivrednika i ostalih građana 3.795 milijardi, ili za povelikih 10,2% više nego što je bilo krajem 2023. godine.

Kada se brojke iz današnjeg Izveštaja Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije pogledaju pobliže, neke su čak i veće jer privreda se zadužila gotovo 12% više od onoga na čemu je bila pre godinu dana a građani “samo“ nešto manje od 8,5%.

I to nije kraj, jer još su više „lake ruke“ za uzimanje kredita bili preduzetnici, kod kojih je stopa rasta zaduženja 16%. To je ogroman skok u ovoj kategoriji, jer još u septembru je stopa bila tek na 8,4%, da bi već u oktobru bila veća od 13%.

Zanimljivo je da su prethodne godine sve te brojke u ovom periodu bile u minusu, čak više i od -4%.

I kod kompanija je prestalo jesenje zatišje, koje je u julu i avgustu bilo 11%, da bi posle bilo ispod 10% a u decembru 11,4%. Međutim, kod njih je ovo sezonskog karaktera, jer i u 2023. je krajem godina rasla stopa zaduženosti.

Građani kao da ni ne gledaju kamate

Rast zaduženost građana ne deluje toliko zabrinjavajuće, sa 8,4% međugodišnje u decembru, ali samo dok se ne pogledaju keš krediti. Ova kategorija je i inače reper stanja životnog standarda, a sada pokazuje da su građani za one „male potrebe“ (televizori, putovanja, polovni automobili, sve do mesečnih računa) u za poslednjih godinu svojim dugovima dodali 83 milijarde dinara (712 miliona evra).

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Krajnji skor od 780 milijardi dinara (6,7 milijardi evra) je za 12% veći nego što je bio krajem decembra 2023.

Kod stambenih kredita je rast bio „svega“ 4,9%, na 69‚5 milijardi dinara (5,9 milijardi evra), ali to je zbog toga što su kamatne stope tih kredita bile (odlukom NBS) ograničene.

Sav ovaj grabež za kreditima odigrao se u uslovima kada kamatne stope u Srbiji i dalje na povišenom nivou, u odnosnu na one pred kovid i potonju ekonomsko-finansijsku krizu.

Keš kredite građani su u novembru, mesecu koji je poslednji za koji postoje javni podaci NBS, plaćali to kamatnim stopama od gotovo 13% u dinarima (12,75% za kredit do pet godina ročnosti) i 3,5% za zajam vezan za evro.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Godina dana pre toga kamata je bila ne mnogo veća 13,3% i 3,44%, tako da je daleko spuštanje na onu iz novembra 2019. od 10,39% i 3,26%.

Kamata nije mnogo pala iako euribor i belibor, prema kojima bi trebalo da se ravnaju bankarske kamate i u Srbiji, jesu. Belibor, međubankarska kamatna stopa za relevantna za kredite u dinarima, novembra 2024. je bio 4,8% (tromesečni, 3M), godinu dana pre toga gotovo procentni poen veći 5,7%, a novembra 2019. samo 1,7%.

To znači da su banke, u proseku, imale maržu 2024. od osam procentnih poena, što je više nego 2023. godine, ali manje nego 2019.

Kod euribora, kojima nam banke mere ratu kredita sa varijabilnom kamatnom stopom vezanih za evro, on je u novembru bio oko 3%, dvanaest meseci ranije 4% a novembra 2019. u minusu 0,4%.
Ovde banke drže stabilno svoju maržu u proseku na 1,7% do 2% (prema ponderisanim kamatnim stopama NBS), mada je u praksi kod većine banaka ona između 3% i 4%.

Objašnjenje za ovu stabilnost moglo bi biti to što se kod keš kredita, kao kratkoročnih, većina uzima u dinarima (iznos zaduženja kod kredita do pet godina je 210 puta veći u dinarima nego u evrima), pa tu banke kalkulišu zarade prema ponudi i tražnji ali i većoj konkurenciji.

Sve u svemu, sa ovakvim tempom zaduživanja banke ni ne moraju da obaraju kamatne stope. Mušterija ima po ovoj ceni, i sve dok su one spremne da je plate banke mogu damo da broje pare a i NBS da drži referentnu kamatnu stopu zamrznutom na sadašnjem nivou. 

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi