Ako padaju investicije, hoće li skočiti evro i sve nam poskupeti?
Stabilan kurs dinara poslednjih sedam godina uveliko je zasnovan na obimu stranih investicija koje donose „tvrdu valutu“ u Srbiju, šta ako/kada one posustanu?
Političke prilike u Srbiji svakako utiču na nivo priliva stranih investicija ali samo gledano u dužem vremenoskom periodu, ali više od toga da li ćemo imati opet rekordan priliv SDA ili građane više brine da li će to uticati na kurs dinara, a time i na inflaciju. Profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže za 24sedam da za to, zasad, ne bi trebalo da bude brige.
Kurs dinara prema evru formira se na osnovu ponude i tražnje za panevropskom valutom na domaćem deviznom tržištu, koja potiče od klijenata banaka koje posluju u Srbiji, građana i kompanija, kao i potreba banaka za domaćom i stranom valutom, kažu iz NBS.
Međutim, na ponudu i tražnju utiču i, istakla je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, sva kretanja u međunarodnom okruženju, uključujući geopolitičke krize, protekcionizam, odluke vodećih centralnih banaka i druga kretanja… Ta kretanje pre svega se tiču kretanja kapitala, jer svaki put kada u Srbiju dođe strana kompanija ona za svoju fabriku ili proizvodnju softvera, donese i gomilu evra. A ti evri onda utiču i na kurs dinara.
A na priliv evra utiče i domaća politička scena, koja je uzavrela poslednjih nekoliko meseci a kao što je poznato, investitori u načelu više vole „mirne vode“.
Pročitajte još:
I pored tvrdnji nekih članova Vlade da se ulični protesti već ugrozili priliv stranih investicija spolja, kao i (re)investiranje onih investitora koji su već tu i da to ugrožava privredu, guvernerka Tabaković kaže da je u ovom trenutku teško oceniti u kojoj meri se protesti odražavaju na ekonomsku aktivnost.
– Za sada ne vidimo da ima većih zastoja u proizvodnom sektoru, pre svega industrijskoj proizvodnji, a nastavlja se i aktivnost u uslužnim sektorima. Protesti bi pre svega mogli da utiču na odlaganje određenih investicija i potrošnje za kasnije, i to se za sada vidi u prilivu stranih direktnih investicija koji je sporiji u dosadašnjem toku godine – rekla je guverner NBS, dodala da će efekti protesta na BDP zavisiti pre svega od toga koliko će oni da traju.
Da će protesti imati mali uticaj u smislu privredne aktivnosti, kao i kursa slaže se i profesor Grubišić, inaćče i dekan BBA
– Da bi se video takav uticaj oni bi morali da traju nekoliko kvartala a ne mesec dana ili nekoliko meseci. A i tada bi kurs mogao da ostane stabilan, ukoliko NBS tako želi, jer ima velike devizne rezerve. Srbija sada ima oko 25 milijardi evra neto rezervi a krajem 2020. su bile ispod 11 milijardi. Korišćenjem tih rezerve može da se održava kurs koji se želi a trenutno nema nikakvih indicija, po meni, da se izgubi stabilnost kursa – napominje Grubišić za 24sedam.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
A koliko se taj kurs može održavati, odnosno koliko se može dozvoliti da se devizne rezerve zbog toga eventualno istanje je, kaže profesor Bankarske akademije, tajna.
– Taj nivo svakako postoji, ali vam niko neće reči koliki je jer to ne sme da se javno kaže, pošto bi to bio podatak koji bi iskoristili špekulanti i na tome zaradili. U svakom slučaju, daleko smo od toga – ističe Grubišić.
Dolar nema uticaja na dinar-evro
Profesor Zoran Grubišić potvrđuje napomenu guvernerke Tabaković, da svetsko međusobno talasanje dolara i evra nema direktne veze sa kursom dinara.
– To izgleda ne shvataju ni neki ekonomisti ovde. Vrednost dinara prema evru se formira prema ovdašnjoj ponudi i tražnji tih valuta. Vrednost dinara prema trećim valutama određuje se konverzijom kroz evro i njegovu trenutnu vrednost prema dolaru ili nekoj drugoj valuti na međunarodnim berzama u Londonu, Cirihu… Zato NBS ne može da „oslabi“ ili „ojača“ kurs dinara prema dolaru, kao što neki traže, jer dolar-evro je pitanje svetskog tržišta na kom smo mi beznačajni.
Devizne (bruto) rezerve su u 2024. godini narasle 4,4 milijarde evra, a NBS je kupila 2,7 milijardi evra od banaka, kako bi kurs dinara ostao stabilan, odnosno srpska valuta ne bi ojačala.
Kurs je stabilan, da li je i realan?
Na pitanje da li ova stabilnost kursa znači i da je on „realan“, prof. Grubišić odgovara kontrapitanjem „šta je realno?“.
– To znači da je kurs relativno ravnotežan. Da nije, trošili bi devizne rezerve da „branite“ dinar. Ali realan nije, u teorijskom smislu, i to zbog toga što je naša inflacija znatno veća od one sa tržišta evra, tj. evrozone – objašnjava sagovornik 24sedam.
No, ovo opet ne znači i da evro treba da bude mnogo jači od dinara nego što je sada, kao što obično traže srpski izvoznici.
– Tvrdnja da bi oni prošli bolje na stranim tržištima kada bi imali „realan“ kurs, odnosno slabiji dinar, je proizvoljna i nedokazana. Možda bi to tako bilo ali to ne znamo sigurno, jer konkurentnost ne znači samo cenu, već i bolji marketing, kvalitet proizvoda, pristup tržištu… A ono što sigurno znamo je da bi rast deviznog kursa kod nas podstakao inflaciju, preko povećane vrednosti uvoza – zaključuje profesor Zoran Grubišić.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari