ECB se ohrabrila: Kamate padaju, evro postaje jeftiniji

Šesti put od juna 2024. godine, kada je počelo monetarno popuštanje u evrozoni, a drugi put ove godine, Evropska centralna banka je oborila referentnu kamatnu stopu i tako stvorila uslove da pojeftini zaduživanje na bankarskom tržištu.

Referentna kamatna stopa je, kao i u februaru, smanjena za 25 bazičnih poena (0,25 procentnih poena) i u narednom periodu će biti 2,5% za prekonoćne depozite, što je reperna stopa. Istovremeno, smanjene su i stope za glavne operacije refinansiranja i kamate na graničnu kreditnu liniju.

ECB je ovu odluku zasnovala na padu inflacije, koja je u februaru bila 2,4% u odnosu na januarskih 2,5%, kao i padu stope rasta ugovorenih plata (u četvrtom kvartalu 2024. porasle su 4,1% međugodišnje, sa prethodnih rekordnih 5,4%), pa je moguće ubrizgati malo više neophodnog novca evropskoj industriji koja je u decembru 2024. godine imala mesečni pad od 1,1% a međugodišnji 2%. To je dalo i godišnji pad u 2024. u odnosu na 2023. od 3% u evrozoni i 2,3% u celoj EU.

Jeftinijeg novca bi dobro došlo i potrošačima jer sveži podaci o maloprodaji kažu da je u januaru pala za 0,3% u odnosu na decembar, i to nakon dvomesečnog perioda stagnacije.

- Trend plata i cene u nekim sektorima je i dalje povišen, jer se još prilagođavaju povećanjima troškova u prethodnom periodu, ali je taj rast manji. Proizvodnja u privredi i dalje sporo raste i u 2025. godni, iako indikatori pokazuju da se tu stanje popravlja, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, zaposlenost raste iako se i tu pokazuje da je tražnja za radnom snagom oslabila. Privredni rast bi mogao da bude veći ukoliko inflacija i monetarno olakšanje omoguće da se domaća potrošnja i investicije oporave više ali i niža ukoliko se nastave nesigurnosti koje donosi globalno ugrožavanje slobodne trgovine - istakla je Kristin Lagard, predsednica ECB na konferenciji za štampu.

Inflacija pobeđena?

Proces disinflacije je dobro napredovao a inflacija se i dalje razvija u skladu sa očekivanjima ECB, a najnovije projekcije su u uskom skladu sa prethodnim prognozama inflacije. Sada se predviđa da će osnovna inflacija prosečno iznositi 2,3% u 2025. godini, 1,9% u 2026. godini i 2,0% u 2027. godini. 

Povećanje osnovne inflacije za 2025. godinu odražava jaču dinamiku cena energije. Što se tiče inflacije, izuzev energije i hrane, osoblje predviđa prosečno 2,2% u 2025. godini, 2,0% u 2026. godini i 1,9% u 2027. godini, saopšteno je iz ECB.

Većina mera temeljne inflacije sugeriše da će inflacija stabilizovati na oko 2% srednjoročnog cilja Saveta guvernera. Domaća inflacija ostaje visoka, uglavnom zbog toga što se plate i cene u određenim sektorima još uvek prilagođavaju prethodnom porastu inflacije, uz značajnu kašnjenje. Međutim, rast plata se smanjuje, kako se očekivalo, a profit je delimično ublažio uticaj na inflaciju.

Monetarna politika postaje značajno manje restriktivna, jer snižavanje kamatnih stopa čini novo zaduživanje jeftinijim za preduzeća i domaćinstva, a rast kredita je u porastu. Istovremeno, prepreka za ublažavanje uslova finansiranja dolazi od prethodnih povećanja kamatnih stopa koja se i dalje prenose na ukupni iznos kredita, a kreditiranje ostaje umerenije.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

 

Ekonomija se suočava sa stalnim izazovima, a osoblje je ponovo smanjilo svoje projekcije rasta – na 0,9% za 2025. godinu, 1,2% za 2026. godinu i 1,3% za 2027. godinu. Smanjenja za 2025. i 2026. godinu odražavaju niži izvoz i kontinuiranu slabost u investicijama, delimično uzrokovanu visokom nesigurnošću trgovinske politike kao i širem nesigurnošću politike. Rast realnih prihoda i postepeno smanjivanje efekata prethodnih povećanja kamatnih stopa ostaju ključni faktori koji podupiru očekivani rast potražnje tokom vremena.

Saveta guvernera je odlučan da obezbedi stabilizaciju inflacije na održivih 2% srednjoročnog cilja. Posebno u uslovima trenutne rastuće nesigurnosti, pratiće pristup zasnovan na podacima, razmatrajući odluke po svakoj sednici kako bi odredio odgovarajući stav monetarne politike. 

Konkretno, odluke Saveta guvernera o kamatnim stopama biće zasnovane na njegovoj proceni inflacijskih očekivanja u svetlu dolaznih ekonomskih i finansijskih podataka, dinamici temeljne inflacije i snazi prenosa monetarne politike. Savet guvernera se ne obavezuje na određeni put kamatnih stopa, aže sed u obrazloženju odluke ECB.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi