Srpski privrednici zbog ukrajinske krize uveliko traže nova tržišta

Domaće kompanije koje su direktno i indirektno poslovno vezane sa Ukrajinom, Belorusijom i Rusijom, uprkos brojnim pritiscima, fokusirane su na održavanje dugogodišnje saradnje sa ruskim, ukrajinskim i beloruskim firmama, ali moraju da traže i alternativna tržišta.

Posledice ukrajinske krize duže od mesec dana tresu svetsku privredu, dok globalni tokovi robe, usluge i kapitala pokušavaju da pronađu nove karike poslovanja u pokidanom lancu snabdevanja i plaćanja sa Ukrajinom, Belorusijom i Ruskom Federacijom.

Trenutna kriza ima ozbiljan uticaj na sve logističke i transportne tokove, a rast cena naftnih derivata, zavisnih troškova u procesima realizacija, ali i povećan broj zahteva klijenata trenutno su najveći izazovi sa kojima se susreću transportna preduzeća.

Privrednici kažu da zbog toga moraju da traže i nova tržišta, prenosi list PKS "Preduzetnik".

- Kapaciteti su delom limitirani usled tehničkih i administrativnih ograničenja vezanih za drumski transport između Srbije i Rusije, ali smo odmah pokrenuli sve potrebne aktivnosti koje će nam omogućiti što stabilnije poslovanje - kaže zamenik generalnog direktora Milšped grupe Nenad Zdravković.

Zbog promena ruta ka Rusiji i novih uslova prevoza robe, cene usluga su skočile za 70 do 100 odsto u odnosu na period sa početka godine.

Poremećeni ustaljeni tokovi

Svaki krupniji poremećaj u tržišnoj privredi prate opasnosti, ali i šanse, poručuje generalni direktor Trajal korporacije i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

- Sigurno je da privrednim subjektima koji stabilno posluju ne odgovara da remete ustaljeni tok rada i u trenutku poremećaja tržišta imaju probleme. S druge strane, otvara se niz mogućnosti koje mogu da iskoriste, ali samo ako su dovoljno jaki da izdrže prvobitni udar i ako raspolažu adekvatnom kadrovskom strukturom koja može da prepozna i iskoristi te mogućnosti - rekao je Nenezić.

Privrednicima poručuje da izdrže i ostanu prisutni koliko je moguće na tržištima Ukrajine, Rusije i Belorusije jer, kaže, nakon završetka krize, dolazi do izuzetno povećane tražnje, a prednost će imati oni koji su već prisutni na tim tržištima.

Pixabay

- Kada dođu vremena krize, većina upre pogled u državu i očekuje da ona čarobnim štapićem razreši probleme ili subvencijama anulira posledice. Međutim, to nisu realna i održiva rešenja - dodao je Nenezić.

Izvršni direktor Energoprojekt Visokogradnje Milovan Mijailović kaže da oni imaju aktivna gradilišta na prostoru Ruske Federacije.

- Operativno, suočeni smo sa otežanim odlaskom i povratkom radnika zbog nemogućnosti rezervacija avio-karata i nabavke robe zapadnih proizvođača koji ne isporučuju robu na rusko tržište. Uvoz robe iz Srbije je otežan, a u nekim slučajevima i potpuno onemogućen - rekao je Mijailović.

Kaže da su van tržišta Rusije suočeni sa porastom cena građevinskog materijala na globalnom nivou, u najvećoj meri čelika, čija je cena, od početka konflikta, porasla za više od 50 odsto.

- I ne može da se predvidi dalji rast, što otežava i kratkoročno i dugoročno planiranje budžeta projekata - napomenuo je Mijailović.

Neke animiraju da se presele u Srbiju

Problem je i platni promet, nagli pad rublje, a ugovori koji su zaključeni u rubljama ne mogu da se završe po ugovorenim cenama. Predstavništva PKS u inostranstvu svakodnevno rade na povezivanju potencijalnih inokompanija sa srpskim firmama.

- Intenzivno radimo na predstavljanju namenski prikupljene ponude proizvoda od voća i povrća iz Srbije i smrznutog i obrađenog za dva izraelska lanca supermarketa - kaže direktor predstavništva PKS u Izraelu Aleksandar Nikolić.

Radi se i na animiranju tri izraelske kompanije da poslovanje presele u Srbiju. Reč je o kompanijama koje su imale poslovnice u Ukrajini u oblasti dizajniranja sajtova i video igrica.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Ukrajinom je u 2021. iznosila 450,2 miliona dolara, a Srbije i Rusije 2,8 milijardi dolara.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi