Nova strategija za male i srednje firme: Fokus na digitalno i zeleno

Kako će se poslovati u periodu od 2023. do 2027. godine i kakva će se strategija primeniti da se uhvati korak sa svetom znaće se u dogledno vreme a državni sekretar Ministarstva privrede, koji i vodi radnu grupu za izradu ove strategije, Milan Ljušić za Tanjug je izjavio da će u izradi ovog dokumenta najviše pažnje biti posvećeno digitalizaciji i zelenoj agendi.

- Radićemo na tome da malim i srednjim preduzećima približimo ciljeve koje ćemo kao Ministarstvo privrede sprovoditi u narednih pet godina. Posebno ćemo povesti računa da pored finansijske podrške koju ćemo pružiti ovom sektoru, da malim i srednjim preduzećima budemo i konsultantska podrška i da im pomognemo da se izbore sa krizama sa kojima se budu suočavala kao što je aktuelna kriza - rekao je Ljušić.

Istakao je da su rezultati sprovođenja prethodne strategije koja se odnosila na period od 2015. do 2020. godine veoma dobri, naročito kada se zna da je u tom periodu bila i jedna kovid godina, jer je u tih pet godina zabeležen porast broja malih i srednjih preduzeća za 78.000 kao i broja zaposlenih.

Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihailo Vesović je istakao da država ne zna uvek šta je dobro za privredu a da privreda ne zna uvek kako država funkcioniše, ima li novca i nekada bi htela da se stvari dramaticno menjaju što uvek nije moguće i da su zato važni razgovori ovog tipa.

- Kada se strategija donosi kroz javno-privatni dijalog obezbeđuje se da bude realna i prihvatljiva. Ona s jedne strane odslikava stanje i želje privrede, a s druge strane država kroz ovaj proces treba da objasni privrednicima da ne mogu da očekuju nemoguće", pojasnio je Vesović.

Prema njegovim rečima, nakon usvajanja dokumenta bi trebalo u razumnom vremenskom periodu a najmanje jednom godišnje razgovarati o tome šta se promenilo, da li su postignuti neki efekti, jesu li se promenile globalne okolnosti i može li država to da isprati.

- Suština ovih razgovora je da svi privrednici neće imati iste stavove ali da treba da ih iznesu. Drago mi je da je Privredna komora Srbije partner u ovom procesu i razgovori bi trebalo da se obave na teritoriji cele Srbije - rekao je Vesović i pozvao privrednike da iskoriste regionalne Privredne komore i uključe se u dijalog.

Fiskalni nameti ostaju bolna tačka

Direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije Branislava Simanić za Tanjug je rekla da je cilj današnjeg i budućih skupova na ovu temu da se čuje glas privrednika i malih i srednjih preduzeća a njih u Srbiji ima više od 280.000.

- Cilj razgovora i donošenja strategije jeste smanjenje fiskalnih nameta privredi i unapređenje ambijenta poslovanja u našoj zemlji - navela je Simanić.

Rukovodilac GIZ Projekta za razvoj privatnog sektora Tomislav Knežević je naveo da GIZ podrža izradu nekoliko strateških dokumenata u Srbiji i ocenio da Strategija za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetnika mora da odgovori na sve izazove koje su donele krize i globalni trendovi poslednjih godina i meseci.

- Tu postoje i neke šanse za MSP, možda su se otvorile neke niše u kojima naša preduzeća imaju svoju šansu. Ono što je definitivno jedan od globalnih izazova i dalje je digitalna transformacija, gde je Srbija otišla najdalje. Drugi izazov je malo noviji a to je zelena transformacija koja sigurno nije pitanje budućnosti nego već sada stavlja nasa preduzeća pred izazove - istakao je Knežević.

Strategija bi trebalo da se donese do kraja ove godine a predviđeno je da se rasprave slične današnjoj, održe i u drugim delovima Srbije.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi