Ne igrajte se sa naslonom za glavu, može biti katastrofalno
Olako shvatanje tehničkog pregleda kao nečeg potrebnog "samo da se prođe registracija" može da ima ozbiljne posledice i kod naizgled trivijalnih stvari, kao što su nasloni za glavu, upozoravaju kontrolori
Zamena i ugradnja delova u automobilu je, čini se, postala praksa vozačima pred obavezan tehnički pregled. Nažalost, ti delovi nekada i nisu adekvatni a kakve sve to posledice sa sobom može doneti upozoravaju iz "CVS Services“ mreže tehničkih pregleda.
- Opasno je kada se samo radi prolaska kontrole privremeno postavlja fabrička oprema, a vlasnik takvog vozila mora biti svestan da je sva odgovornost za eventualne povrede njegova. Dešavalo se da, u pojedinim servisima tehničkih pregleda, vlasnicima takvih vozila kontrolori čine „medveđu uslugu“ postavljanjem, na primer, zamenskih naslona za glavu na sedišta, kako bi vozilo bilo proglašeno ispravnim. Ali vozač takvog vozila mora biti svestan da, u slučaju da dođe do saobraćajne nezgode i povrede nekoga od putnika u vozilu može biti odgovoran – kaže za 24sedam inženjer saobraćaja Nikola Novaković, u kompaniji "CVS" zadužen za obuku kontrolora i kontrolu kvaliteta.
Sprečavaju ozbiljne povrede
Novaković ističe da su upravo nasloni za glavu deo automobila kojima vozači ne pridaju poseban značaj te da, po njihovom mišljenju, smanjuju komfor u vožnji ili ograničavaju preglednost na zadnjoj strani.
- Vozači nisu ni svesni koliko je važna uloga naslona za glavu kada je u pitanju kako njihova bezbednost tako i ostalih putnika. Nasloni sprečavaju ozbiljne povrede vrata koje su moguće i pri manjem sudaru. Pritom, ukoliko se nasloni za glavu ne nalaze na sedištima, bilo napred ili pozadi, a po deklaraciji proizvođača su deo tog automobila, što je odavno standard, moguće je da osiguravajuća kuća uskrati naknadu za povredu – napominje Novaković.
Pročitajte još:
"Labavo" tumačenje propisa
Nasloni za glavu na prednjim sedištima u motornim vozilima postali su obavezni deo vozila u SAD 1969. godine, a u Evropi sredinom 1970-ih. Na zadnjim sedištima nasloni za glavu su prisutni u Evropskoj uniji od 2005. godine.
CVS/Privatna arhiva
Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila Republike Srbije nasloni za glavu za prvi red sedišta su obavezni za sva vozila koja su prvi put registrovana nakon 1987. godine, dok za zadnja sedišta nije propisana obaveza postojanja, osim ako istu nije predvideo proizvođač. I upravo je tu deo problema.
- U pojedinim servisima za tehnički pregled ovaj propis se tumači prilično slobodno i „puštaju“ se automobili i kada nemaju naslone na zadnjim sedištima. Za prvi red sedišta im se postavljaju neki zamenski nasloni, koji su univerzalni, samo tokom tehničkog pregleda, a zadnju klupu ni ne gledaju. To nije ni dobro ni propisno, čak je veoma opasno – kaže Novaković.
Ovakva „usluga“ prolazi nezapaženo na kamerama za video nadzor tehničkog pregleda jer one ne mogu da „zavire“ u unutrašnjost automobila.
Ozbiljna povreda već pri '10 na sat'
Naslon za glavu je vrlo jednostavno i efektno rešenje za mnogo složene tzv. "trzajne“ povrede vrata. Trzajna povreda vrata predstavlja povredu nastalu prinudnim naglim pokretanjem glave unazad, a najčešće u slučaju saobraćajne nezgode izazvane udarcem u zadnji deo vozila. Do povrede može doći i kada je naslon pogrešno postavljen, a kamoli kada ga uopšte nema, kažu iz CVS-a.
- A povreda se može dogoditi već pri sudarima vozila koja se kreću malim brzinama, čak 10-15 kilometara na sat – napominje Novaković.
Pravilno postavljen naslon za glavu treba da bude u visini glave vozača/putnika, do šest centimetara ispod visine glave i sa razmakom između glave i naslona ne većim od sedam centimetara.
- Po propisima, servis može da ima i samo dve unakrsno postavljene kamere a preko njih se ne vidi ni pregled nekih, za bezbednost u saobraćaju, još važnijih delova, recimo uređaja za upravljanje, oslanjanje... Tako da se „na kamere“ ne treba mnogo oslanjati, već na to da u servisu rade profesionalni i odgovorni kontrolori, koji će primenom propisa štititi i vlasnika i putnike u tom vozilu – ističe sagovornik 24sedam.
Kontrolori nažalost, dodaju iz CVS-a, nisu licencirani za ovaj posao, ali to će se promeniti izmenama propisa koje se pripremaju.
Za sada, da bi neko bio kontrolor dovoljno je da ima završenu srednju školu za mehaničara ili neki drugi saobraćajni ili odgovarajući mašinski smer. Sve ostalo je „na dušu“ poslodavcima u tehničkim servisima koji zapošljavaju radnike i obučavaju ih za taj posao.
- Apelujemo na sve vozače i putnike da nipošto ne stavljaju „udobnost“ ispred svoje bezbednosti, jer im upravo naslon omogućava zaštitu od ozbiljnih povreda. Štaviše, kada sledeći put sednete u automobil, pre polaska proverite poziciju naslona i podesite ga sebi ili deci ako je potrebno – zaključuje Nikola Novaković iz CVS-a.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari