Kako do održive budućnosti: Zelene inovacije na Eko forumu na Zlatiboru (FOTO+VIDEO)

Klimatske promene, ESG principi, cirkularna ekonomija, održivi turizam, smanjenje karbonskog otiska, edukacija, uticaj zagađenja na zdravlje ljudi, reciklaža i upravljanje otpadom, teme su kojima se ovih dana bave na Eko forumu na Zlatiboru.

U hotelu "Zlatibor", od 20. do 23. maja održava se nesvakidašnji skup na kome se priča i o ekologiji i e-mobilnosti, ali i inovacijama i održivosti.

Zorana Đorić, član Organizacionog odbora Eko foruma iz kompanije „Vozim na struju“na srpskom tržištu prepoznatljive kao promotera e-mobilnosti , kaže da su ovoga puta obuhvatili širok spektar tema koje su aktuelne, ali nedovoljno istražene.

– Obuhvatili više od 10 tematskih celina, jučerašnji dan je protekao u znaku klimatskih promena koje se tiču svih nas i ESG principa, kojima se više bave kompanije. Čuli smo sjajna predavanja na temu konkretnih primera cirkularne ekonomije, upravljanja posebnim vrstama otpada i smanjenja karbonskog otiska.  Danas ćemo se baviti javnim zdravlje, i eminentni stručnjaci će objasniti koliki utica zagađenje ima na naše zdravlje. Za sutra smo ostavili e-mobilnost, ali i nepravedno zapostavljena alternativna ekološki prihvatljiva goriva – napominje Đorić.

Digitalnim pasošem do „ekološke kontrole“

Kako se može podići ekološka svest i kod pojedinaca i kod kompanija, a da uz to i jedni i drugi od primenjene ekologije imaju direktne korist, pokazao je na primerima pilot projekata svoje kompanije "DunavNET", njen osnivač i direktor Srđan Krčo.

– Održiva ekonomija podrazumeva da i proizvođači, trgovci i krajnji kupci, znaju sve o proizvodu – od toga odakle je i šta sirovina, kako je prerađena, kako je proizvod napravljen, transportovan, kako ćemo ga koristiti ali kako će se reciklirati i šta od njega može dalje da se napravi. A sve to može da se postigne „digitalnim pasošem“ jednog proizvoda, gde bi to sve bilo zapisano i blokčejn lancu. EU je krenula sa baterijama, a pitanje je koliko će to sada iću u širinu i na druge proizvode – napominje Krčo.

Njegova firma je dokazala kroz brojne projekte da je to sveobuhvatno praćenje primenjivo u praksi, bilo da se radio o veš mašini, tekstilu ili onome što je možda i najosetljivije – prehrambenim proizvodima.

Cilj je daleko ali ne smemo odustati

Kada se govori o ekologiji danas, u žiži su dve stvari – posledice klimatskih promena ali i održiva proizvodnja, poznatija pod skraćenicom ESG (životna sredina- društvo - upravljanje/država)
Alma Hadžiabdić iz BiH ogranka globalne konsultantske kuće za finansije i poreze, „KPMG“, istakla je da se situacija u svetu uveliko menja i da će to neminovno brzo stiči i kod nas.

 

– Sada više ne možete da dobijete finansiranje za remont termoelektrana na ugalj, ili da gradite na obali mora i okeana. Kompanije zbog ESG dobijaju drugačije vrednovane i rejting, a sve više to utiče i na imidž kod platežnih kupaca. Države koje se ne bave ekologijom suočene su sa značajnim povećanjem troška zdravstvene zaštite. Promene su velike, ali ciljevi su još veći. Sigurno nećemo da dostignemo da do 2030. godine redukujemo emisiju gasova kako je planirano, niti da do 2050. Evropa bude karbonski neutralna ali to ne znači da treba da odustanemo – ističe za 24sedam Hadžiabdić.

Održavanje Eko forum su podržali Opština Čajetina, Turistička organizacija Zlatibor, JP „Gold Gondola“, Privredna komora Srbije i Hrvatski poslovnog kluba.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi