Koliko Dior naplaćuje želju za pokazivanjem? Pa, skoro 50 puta

Istraga italijanske policije o uslovima rada u lancu proizvodnje i prodaje „Diora“, poznate modne kuće unutar imperije „LVHM“, razotkrila da taj luksuzni brend proizvodi svoje torbe po samo 57 dolara, a prodaje ih ljubiteljima „šminke“ i brendirane robe začak 2.780.

Ovakvo ponašanje „Diora“ nije usamljeno, poznate su slične ranije afere proizvođača sportske opreme a sada se pokazalo da je i drugi luksuzni brend, „Armani“ , učestvovao je u sličnim „oepracijama“, plaćajući 99 dolara za izradu jedne torbe, koja bi zatim bila 1.900 dolara u njihovim prodavnicama.

Moderno roblje, samo nije iz Afrike

A ovakvo „šišanje“ mušterija u svetu nije i najgori deo priče, jer istraga je otkrila nehumane uslove rada u proizvodnim pogonima dobavljača u Aziji ali i u Evropi, gde su radnici u fabrikama spavali u vrećama za spavanje i radili bez ikakvih pauza.

Rojters navodi da je mapiranje podataka o potrošnji električne energije pokazalo neprekidne proizvodne cikluse dan-noć, uključujući i tokom praznika.

Pored toga, uređaji za bezbednost na radu su uklonjeni sa mašina kako bi im se omogućilo da rade brže, navodi se u dokumentu.

Većina radnika bili su kineski ilegalni imigranti, koji žive u zemlji bez odgovarajuće dokumentacije.

Da bi se ubrzao proces proizvodnje, eliminisani su sigurnosni uređaji na mašinama za lepljenje i četkanje. Ovo ozbiljno smanjenje troškova u proizvodnji omogućilo je Dioru da prodaje torbe sa „pozlaćenim“ cenama od preko 1.000 dolara i održava visoku maržu.

Tužilaštvo u Milanu izdalo je nalog da se obe proizvodne jedinice „Diora“ i „Armanija“ stave pod sudsku upravu na godinu dana.

Ovaj potez bez presedana u Evropi podstaknut je nalazima istrage nakon masovnih kršenja zakona o radu u fabrikama luksuznih brendova.

Tužilaštvo je navelo da kršenje radnih standarda nisu izolovani incidenti, već uobičajeni način proizvodnje brendova kako bi se ostvario veći profit.

Radnici su radili danonoćno, eksploatisani su, i zanemarivani su im zdravstveni i bezbednosni standardi, radno vreme i plata.

U presudi na 34 stranice, sudije su navele da su radnici prisiljeni da spavaju na radnom mestu kako bi im „radna snaga bila na raspolaganju 24 sata dnevno“.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi