Vožnja bez akcize: Komprimovani gas sve popularniji

Broj vozila u Srbiji koja koriste na komprimovani prirodni gas (KPG, ili engl. CNG) povećao se sa 4.230 pre pet godinam na 19.000 u prošloj godini. Zašto je ta kategorija vozila doživela značajan porast od 350 odsto, objašnjava za „Politiku“ kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

– Sve je više kamiona-tegljača koji koriste upravo ovo pogonsko gorivo. S jedne strane je to veliko ekološka prednost, ali s druge strane budući da se na prirodni gas kao motorno gorivo ne plaća akciza, a PDV je 10 procenata i nema doprinosa održavanju i izgradnji puteva koje oni takođe koriste – kaže Mićović.

Istovremeno, naglašava, beleži se i skok hibridnih i elektrovozila, sa 506 pre pet godina na više od 23.000 u prošloj godini. Tačnije, u Srbiji je 2023. bilo registrovano 2.571 električno vozilo sa baterijama i 20.848 hibridnih vozila koje pored električne energije pokreće i neko od konvencionalnih goriva.

S druge strane, analiza Nacionalanog energetskog komiteta Srbije (NEKS, bivši Nacionalni naftni komitet), pokazuje da značajno opada broj registrovanih vozila na tečni naftni gas (TNG), popularni auto-gas. Za pet godina broj im se smanjio za ogromnih 30 odsto manje.

Potrošnja TNG od 2010. do 2023. više je nego prepolovljena. Pre svega kao posledica akcizne politike, odnosno ukupnih dažbina na TNG, koje su u Srbiji veće nego u gotovo bilo kojoj zemlji Evrope, potrošnja TNG-a je sa više od 370.000 t godišnje pala na oko 130.000.

Ko ima para kupuje benzinca

Analiza NEKS pokazuje i da je tokom 2023. došlo do pada potrošnje dizela u Srbiji, u odnosu na 2022 godinu kada je ona bila na nivou od oko 2,5 miliona tona. Istovremeno je porasla potrošnja benzina na oko 450.000 tona. Ovo utoliko pre zbunjuje ako se zna da se u Srbiji i dalje među novoregistrovanim vozilima dominiraju vozila sa dizel-motorom.

Mićović kaže da je to svojevrsna anomaliji u 2023. godini, jer se ovde i dalje troši više dizel nego benzin.

– U dobrom delu 2022. državnim merama je u značajnoj meri ograničena marža benzinskih stanica, a istovremeno su bile i privremeno smanjene akcize na gorivo. Zbog toga su cene goriva u Srbiji bile takve da su čak dolazili iz okolnih zemalja pre svega da toče dizel kod nas, a daleko više su ga sipali i domaći kamioni koji voze u međunarodnom transportu, kao i vozila u tranzitu.

Kada je država 2023. vratila akcize na zakonom propisan nivo a kasnije ih redovno dodatno povećala, svi ti pomenuti potrošači su se vratili svojim starim navikama kupovine goriva u zemljama u okruženju i tako smo došli do pada potrošnje dizela u prošloj godini – napominje Mićović.

Mićović ističe da i promena broja registrovanih vozila u Srbiji prema vrsti goriva pokazuje da značajno raste broj dizel-vozila.

– Za pet godina sa 1,3 je porastao na 1,8 miliona vozila. Analiza pokazuje je od 2018. godina broj registrovanih vozila na dizel porastao za oko 36,4 %, a na benzin 11,9 %. Veći procentualni rast prodaje benzina se može obrazložiti činjenicom da je u ponudi novih vozila sve veća zastupljenost automobila sa benzinskim motorom. Budući da su najveći kupci novih vozila pravna lica i da ta vozila prelaze daleko veću kilometražu od prosečne to značajno doprinosi rastu potrošnje benzina. Pored toga brojna vozila iz Rusije i Ukrajine koja su od 2022. godine na našim putevima, takođe imaju benzinske motore – kaže gensek UNKS.

Ono što stalno raste jesu prihodi od akciza. Tako ova analiza pokazuje da je od 2012. do 2023. taj rast konstantan, osim 2022, kada su pod uticajem globalnih poremećaja na tržištu energenata bile smanjene akcize u dobrom delu godine. Tako su prihodi od akciza na dizel lane bili oko 156 milijardi dinara, od benzina oko 37 i oko šest milijardi dinara od TNG.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi