Nemci grade rafineriju litijuma, ali strepe od cene

Evropa je zavisna od Kine kada je reč o litijumu, zbog čega se u Nemačkoj gradi prva i verovatno najveća rafinerija za preradu te sirovine na Starom kontinentu. Fabrika u Biterfeldu, na istoku zemlje, mogla bi da postane ključ za nove lance snabdevanja i prva te vrste u Evropi, ali prepreku predstavlja trenutno neizvesno investiranje u litijum, piše „Dojče vele“ .

U frankfurtskoj laboratoriji kompanije "AMG litijum", hemičari testiraju i prate procese koje su razvili za preradu litijum-hidroksida, traže načine za uklanjanje nečistoća iz sirovine, a ono što smisle u laboratoriji, kasnije će se reprodukovati u industrijskom procesu.

Dojče vele piše da prerada litijuma u toj firmi počinje u Brazilu, iskopavanjem spodumena, vrste kamena koji sadrži dragoceni litijum, a koji se u Brazilu drobi i prerađuje.

– U prvoj fazi, brodom šaljemo spodumen-koncentrat u Kinu. Razlog za to je što za sada nema druge rafinerije koja može da preradi taj materijal – objašnjava za DW Štefan Šreder, predsednik upravnog odbora firme "AMG litijum".

Dodaje da se zatim iz Kine poluproizvod vraća nazad u Biterfeld, gde se prerađuje do konačnog kvaliteta potrebnog za baterije, i tu bi trebalo da bude podignuta nova rafinerija.

Profimedia

 

Cena litijuma određuje tempo

"AMG litijum" tu priprema industrijsku proizvodnju, između ostalog i zato što tu ima mesta za planirano širenje pogona, a još uvek se finalizuju detalji verovatno najveće litijumske rafinerije u Evropi. Ta rafinerija će u početku proizvoditi čak 20.000 tona litijum-hidroksida godišnje.
Međutim, zbog pada cena litijumskih proizvoda, investiranje je postalo teže.

– Trenutno su ljudi veoma oprezni kada je reč o ulaganju novca u litijumske projekte. Na aktuelnom nivou cena teško je opravdati investiciju – kaže Šreder.

Za ovo postrojenje „AMG“ je dobio 5,5 miliona evra od nemačke pokrajine Saksonije-Anhalt, navodi DW i dodaje da i neke druge evropske vlade žele da obezbede subvencije za izgradnju sopstvene infrastrukture za preradu važne sirovine.

Profimedia

 

Kako se dalje navodi, nedavno je stupio na snagu Evropski zakon o kritičnim sirovinama, koji bi trebalo da smanji zavisnosti EU u lancima snabdevanja i u kome se postavlja cilj da se u Evropskoj uniji do 2030. godine 10 odsto materijala vadi, 40 odsto prerađuje i 15 odsto reciklira, a plan je da nikad više od 65 odsto neke sirovine ne dolazi iz jedne jedine zemlje-snabdevača.

„Dojče vele“ ističe da će litijumska rafinerija „AMG“ u Nemačkoj verovatno doprineti postizanju tih ciljeva, kao i da su prvi ugovori sa kupcima širom Evrope već potpisani.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi