Na Balkanu elektrane ispuštaju šest puta više sumpora nego što je dozvoljeno
Novi zabrinjavajući izveštaj Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu o zagađenju vazduha u regionu
Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu (koje ova organizacija posmatra odvojeno od Srbije) bile su 5,7 puta više od dozvoljenih 2023. godine, saopštila je Mreža Benkvoč za Centralnu i Istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).
U odnosu na 2022. godinu, emisije sumpor-dioksida su se povećale u celom regionu, dok su se emisije praškastih materija i azotnih oksida zanemarljivo smanjile, ali su i dalje iznad granica.
– Nivo zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu nakon šest godina primene Direktive o velikim ložištima i dalje je zapanjujuće visok – navodi mreža u novom izveštaju „Uskladiti ili zatvoriti“ a prenosi „Nova ekonomija“.
Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč, Pipa Galop, izjavila je da nesposobnost Evropske komisije da osigura usklađenost sa zakonodavstvom EU o kontroli zagađenja narušava imidž EU u regionu.
– U vreme kada se čini da su lideri EU uvereni u sposobnost Srbije da upravlja uticajem rudarenja litijuma na životnu sredinu, naš izveštaj pruža otrežnjujuću sliku realnosti o sprovođenju zakona o životnoj sredini u regionu – rekla je Galop.
Pročitajte još:
Najveći problem u Srbiji ostaju emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om, koje su bile 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti.
Odsumporavanje u TENT A krenulo u aprilu
Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova na četiri bloka u termoelektrani "Nikola Tesla A" u Obrenovcu svečano je pušteno u probni rad u aprilu 2034. godine.
– Termoelektrana sada može da se meri sa bilo kojom u Evropi i svetu – rekla je ministarka na otvaranju.
Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani „Nikola Tesla B“, dok je najveće prekoračenje maksimalnih vrednosti imala termoelektrana „Kostolac A2“, koja je emitovala 10,52 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno.
Emisije praškastih materija su u Srbiji ostale ispod maksimalnih vrednosti i imaju sporu tendenciju pada, dok su emisije azotnih oksida porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti.
Termoelektrana „Kostolac B“, jedan od najvećih emitera sumpor-dioskida u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini.
– Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak – zaključuje se u izveštaju.
U regionu je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om 2022. godine bilo 5,6 puta veće od dozvoljenog.
Zvanična statistika RZS
Emisija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferu u Srbiji je u 2022. godini povećana za 1,3% u odnosu na 2021, saopštio je ovog meseca Republički zavod za statistiku (RZS). Emisija metana (CH4) u 2022. beleži pad od 1,2%, emisija sumpor-dioksida (SO2) u 2022. bila je za 0,3% manja, a kod oksida azota (NOx) zabeležen je rast od 6,1% u poređenju sa prethodnom godinom.
Zagađenje praškastim materijama je prošle godine bilo 1,75 puta veće od dozvoljenog, u poređenju sa 1,8 puta koliko je bilo 2022, dok je zagađenje azotnim oksidima bilo 1,3 puta veće od dozvoljenog, što je posledica pooštravanja dozvoljenih maksimalnih vrednosti za azotne okside na godišnjem nivou, kao i činjenice da se emisije nisu smanjile.
Termoelektrana „Ugljevik“ u Bosni i Hercegovini emitovala je najveću apsolutnu količinu sumpor-dioksida u regionu 2023. godine.
Mreža Benkvoč podseća da je krajem 2023. godine istekao rok za zatvaranje postrojenja u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja, a nijedna termoelektrana nije prestala sa radom.
U izveštaju se izražava posebna zabrinutost što nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije dostavila svoje konačne Nacionalne energetske i klimatske planove Energetskoj zajednici do roka u junu 2024. godine.
– Dok je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupke za sva kršenja, a CBAM će verovatno ubrzati ukidanje uglja u regionu, potreban je veći pritisak, kako na domaćem nivou, tako i od strane institucija Evropske unije. Ovo je pitanje i zdravlja ljudi i osnove vladavine prava – navodi u izveštaju CEE Benkvoč.
BONUS VIDEO
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari